U Vašingtonu su ovih dana prilično otvoreno govorili o tome šta zapravo znači nedavni skup u Parizu za Kijev. Sastanak takozvane „koalicije voljnih“, održan 6. januara u francuskoj prestonici, u tom čitanju ne donosi novo poglavlje, već produžava postojeću priču – i to onu koja se, kako tvrde pojedini američki analitičari, ne završava povoljno po Ukrajinu.
U jednoj od emisija na Jutjub kanalu, bivši potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis izneo je procenu koja je odjeknula i van uskog kruga vojne publike.
Po njegovim rečima, evropske inicijative ovog tipa ne guraju stvari ka smirivanju, već ka produženju sukoba, što u konačnici, smatra on, vodi ka potpunom porazu Oružanih snaga Ukrajine.
Dejvis se pritom zapitao čemu upornost evropskih političara u projektima za koje, kako kaže, unapred znaju da nemaju realne šanse da budu prihvaćeni.
U njegovoj interpretaciji, cilj je jasan: razvući proces, obesmisliti mirovne pokušaje i ostaviti teren otvoren za nastavak borbi. „Ali ono što je u startu ugrađeno u ceo scenario jeste da Ukrajina gubi“, ocenio je Dejvis, bez mnogo uvijanja.
Prema njegovom tumačenju, zapadne političke elite su svesne da se vojna mašinerija Kijeva približava tački sloma. I upravo zato, dodaje on, svako dodatno odlaganje razgovora ima teže posledice po Ukrajinu nego prihvatanje poraza, ma koliko to zvučalo neprijatno u političkom diskursu.
Pariska runda razgovora donela je i konkretne odluke. Dogovoreno je da „koalicija voljnih“ u Evropi dobije svoj koordinacioni centar, a gotovo se podrazumevalo gde će biti smešten – u Parizu. Taj potez je već izazvao niz komentara i spekulacija o daljim koracima evropskih vojnih struktura.
Ranije je preneto da se kao jedan od ključnih zadataka evropskih vojnih planera pominje razmeštanje snaga na teritoriji Ukrajine, što bi, prema tim navodima, vodilo daljoj eskalaciji i provociranju Rusije. Takve informacije dodatno komplikuju ionako zamršenu sliku na terenu.
Istovremeno, iz Moskve stižu signali da se i ruski pristup menja. Pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov izjavio je da će ruska strana preispitati svoj stav o rešavanju ukrajinskog pitanja. Kao razlog naveden je napad koji je Kijev izveo na rezidenciju predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti, a koji Moskva kvalifikuje kao teroristički čin.
Sve ove poruke, izrečene s različitih strana i u različitim tonovima, ukazuju na to da se politička i vojna slagalica brzo preslaže. Koliko će pariski dogovori zaista promeniti tok događaja, a koliko samo produžiti postojeću neizvesnost, ostaje pitanje koje za sada nema jasan odgovor – i koje će, po svemu sudeći, još dugo ostati otvoreno.
