Koji narod u Evropi ima najduži životni vek? Dužina životnog veka Evropljana stagnira širom starog kontinenta, a najveće usporavanje u tom smislu beleži Engleska, pokazala je najnovija studija.
U istraživanju se navodi da je za tu pojavu kriva alarmantna kombinacija loše ishrane, masovne fizičke neaktivnosti i sve veće gojaznosti stanovništva, navodi „Gardijan“.
U proseku je godišnji porast dužine životnog veka u Evropi opao sa 0,23 godine u periodu od 1990. do 2011. godine na 0,15 godina u razdoblju od 2011. do 2019., navodi se u istraživanju objavljenom u žurnalu „Lancet Public Health“. Od 20 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, rast dužine životnog veka je opao svuda osim u Norveškoj.
U Engleskoj se beleži najveće usporavanje dužine životnog veka, a slede Severna Irska, Vels i Škotska. „Ova važna studija dokazuje da je prevencija ključ za zdravije društvo, pa je upravo zato ona vitalni deo 10-godišnjeg zdravstvenog plana na kojem radimo zajedno sa britanskom vladom“, izjavila je direktorka engleske službe za javno zdravlje NHS, Sara Prajs.
Ona je dodala da usporavanje produženja životnog veka, posebno usled kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, ukazuje na hitnu potrebu za snažnijom akcijom u borbi sa ključnim uzrocima tih oboljenja, a to su loša ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost.
Studija, koju su sačinili naučnici na čelu sa ekspertima Univerziteta Istočna Anglija, ispitala je promene u dužini životnog veka u 20 evropskih zemalja tokom perioda od 1990. do 2021.
Jedan od faktora koji su doprineli usporavanju produženja životnog veka bila je svakako i pandemija kovida 19, navode eksperti. Ona je izazvala nagli porast smrtnosti među starijom populacijom i osobama sa hroničnim bolestima, dok su dugoročne posledice pandemije na zdravstvene sisteme i dalje predmet analize.
Stručnjaci upozoravaju da pandemija nije samo privremeno uticala na demografske trendove, već je ostavila trajne posledice na zdravlje stanovništva, posebno kroz povećanje stope smrtnosti usled mentalnih poremećaja, depresije i pogoršanja fizičkog zdravlja usled nedostatka medicinske nege tokom kriznog perioda.
Stručnjaci ukazuju da zemlje gde je produženje životnog veka najmanje usporeno, kao što su Norveška, Island, Švedska, Danska i Belgija, imaju manji broj smrtnih slučajeva zbog bolesti srca i kancera.
Vođa tima istraživača, Nikolas Stil, kazao je da je upravo u tim zemljama zdravstvena politika njihovih vlada doprinela smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Kako se navodi, zaključci studije govore da je potrebna snažnija politika vlada kojom bi se suzbila gojaznost i podstakla fizička aktivnost.
Ova politika bi obuhvatala veće ulaganje u zdravstvenu edukaciju, promociju sporta i uvođenje strožih regulativa za prehrambenu industriju kako bi se smanjila dostupnost visokokaloričnih i prerađenih namirnica.
„Radi se o obimnoj, dugoročnoj politici zaštite populacije od rizika, uključujući angažovanje kako bi prehrambena industrija poboljšala proizvodnju i učinila ishranu jedne nacije zdravijom“, kazao je Stil.
Dodaje se da Skandinavske zemlje prednjače u implementaciji ovih mera kroz kombinaciju visoke ekonomske stabilnosti, kvalitetnog obrazovanja i dobro razvijenih zdravstvenih sistema koji se fokusiraju na prevenciju bolesti, a ne samo na njihovo lečenje.
On je zaključio da maksimum dugovečnosti u Evropi još nije dostignut, jer se u mnogim zemljama dužina veka još uvek produžava kod starijih ljudi.
„Problem je smrtnost kod mlađih osoba, gde ima mnogo prostora za smanjenje rizika i prevenciju prevremene smrti“, poručio je Stil.
S obzirom na trendove, eksperti smatraju da budućnost evropskog zdravstva zavisi od efikasnih javnozdravstvenih politika i modernizacije zdravstvenih sistema, kako bi se osigurao stabilan rast životnog veka i poboljšanje kvaliteta života stanovništva.
Ključni izazovi ostaju: Gojaznost, neaktivnost, mentalno zdravlje i prilagođavanje zdravstvenih sistema potrebama savremenog društva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
