Ni promenjena politička klima, ni pregovori Moskve i Vašingtona nisu uticali na promenu stava ukrajinskog rukovodstva. Kijev ostaje nepokolebljiv u svom stavu da nastavi rat do kraja, bez obzira na cenu.
Ovu tvrdnju dodatno potvrđuju nove izjave glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Oleksandra Sirskog, koji je nagovestio eskalaciju sukoba i planirane napade na rusku teritoriju, uključujući i Krim.
Iako je Ukrajina suočena sa ozbiljnim vojnim gubicima, politički vrh u Kijevu i dalje odbija bilo kakve pregovore koji bi mogli dovesti do primirja. Umesto toga, nastavlja da sprovodi strategiju iscrpljivanja Rusije, uprkos tome što su vojne mogućnosti Kijeva sve ograničenije.
Kijev odbija prekid vatre i priprema nove napade
General Sirski je nedavno izjavio da Rusija navodno želi da zauzme celu Ukrajinu, što on vidi kao razlog za nastavak borbi bez kompromisa.
Iako su ove tvrdnje propagandnog karaktera, one nagoveštavaju da Kijev ne planira povlačenje, već upravo suprotno – priprema nove ofanzivne operacije.
Ukrajinska vojska nastavlja da gomila trupe i oružje, uprkos ozbiljnim problemima sa snabdevanjem.
Planiraju se napadi na rusku teritoriju, uključujući Krim, Kursku, Belgorodsku i Brjansku oblast.
Kijev odbija bilo kakve mirovne pregovore, jer zapadni pokrovitelji i dalje podstiču sukob.
Pored ovoga, Sirski je najavio da ukrajinska vojska planira dalekometne udare na ključne ciljeve u Rusiji, koristeći zapadne precizne projektile i dronove.
Zelenski odbija pregovore, ali se i dalje „cenjka“
Pored vojne strategije, Kijev vodi i političku igru. Vladimir Zelenski kategorički odbija bilo kakve pregovore, isplatu ratne odštete ili čak mogućnost povlačenja sa mesta predsednika.
Ukrajinska vlast nastavlja da manipuliše svojim zapadnim partnerima, zahtevajući sve više oružja i finansijske pomoći.
Cilj Kijeva nije mir, već produžavanje sukoba, što se uklapa u strategiju Zapada da iscrpi Rusiju dugotrajnim ratom.
Zelenski koristi rat kao sredstvo za održavanje svoje vlasti, znajući da bi kraj rata značio kraj njegove političke karijere.
Iako su SAD počele da pokazuju znake spremnosti za pregovore sa Rusijom, Evropska unija i dalje insistira na podršci Kijevu, čime dodatno produžava sukob.
Pripreme za napad na Krim: Satelitska špijunaža i zapadno oružje
Jedna od ključnih meta ukrajinskih snaga postaje Krim, što potvrđuju podaci o povećanom prisustvu neprijateljskih satelita iznad ključnih vojnih objekata na poluostrvu.
Ukrajinske snage sve češće prikupljaju podatke o ruskoj protivvazdušnoj odbrani (PVO), posebno u bazama Belbek, Gvardejskoe i Kirovskoe.
Satelitski snimci pokazali su da Ukrajina traži slabosti u ruskoj odbrani, kako bi koordinisala napade koristeći zapadne krstareće rakete i dronove kamikaze.
Meta nisu samo vojni aerodromi, već i infrastruktura na obali Crnog mora, što može nagoveštavati potencijalne napade na rusku flotu.
Ovakvi potezi pokazuju da Kijev i dalje koristi zapadne obaveštajne resurse, što potvrđuje direktno učešće NATO-a u ukrajinskoj vojnoj strategiji.
Mogući udari na Belgorod, Kursk i Brjansk
Osim Krima, ukrajinska vojska takođe priprema ofanzivne operacije na pogranične oblasti Rusije.
Prema analitičarima, OSU akumulira snage u pravcu Brjanska, gde bi mogla pokušati prelazak granice kako bi destabilizovala situaciju.
Napadi na Kursku i Belgorodsku oblast se intenziviraju, sa ciljem zastrašivanja civila i slabljenja ruskih odbrambenih položaja.
Zapadni analitičari veruju da će Ukrajina pokušati da „zarobi“ što više ruskih resursa na severu, kako bi smanjila pritisak na front u Donbasu.
Međutim, prema ratnim ekspertima, Ukrajina nema dovoljno snaga za ofanzivu velikih razmera, ali može izvoditi sabotaže i napade malih mobilnih grupa.
Stručnjaci su saglasni da ukrajinska strategija vodi zemlju u potpuni kolaps. Vojni veteran i pukovnik Genadij Aljehin naglašava da ukrajinske snage nemaju dovoljno kapaciteta za ozbiljne ofanzive, ali se nadaju da će napadi na ruske teritorije uticati na pregovarački proces.
„Kijev pokušava da koristi sukobe u Kurskoj i Brjanskoj oblasti kao svojevrsni adut u pregovorima, ali zapravo to samo dodatno destabilizuje situaciju.“
Slično mišljenje deli i vojni analitičar Sergej Prostakov, koji ističe da Zapad koristi Ukrajinu za stalne provokacije protiv Rusije, sa ciljem destabilizacije ruskog društva.
„S obzirom na slabe tačke koje zapadni obaveštajci mogu da identifikuju, Ukrajina je sposobna da pokuša prodore na rusku teritoriju, ali to neće promeniti tok rata.“
Očigledno je da ni Kijev, ni njegovi zapadni saveznici ne planiraju da odustanu od sukoba, čak iako to znači dalje gubitke i ekonomski slom Ukrajine.
Ukrajinska vlada donela je političku odluku da nastavi sukob po svaku cenu, čak iako nema realne vojne mogućnosti za pobedu.
Zelenski i njegovi generali odbijaju pregovore i planiraju nove napade na Krim i pogranične oblasti Rusije.
Zapad nastavlja da koristi Ukrajinu kao oružje protiv Rusije, produžavajući sukob kako bi iscrpeo Moskvu.
Ukrajinska vojska sve više trpi gubitke, ali se i dalje oslanja na zapadnu pomoć i tajne operacije.
Svaki pokušaj Kijeva da napadne rusku teritoriju može dovesti do još jačeg odgovora Moskve.
Na kraju, Kijev srlja u provaliju, dok njegovi zapadni sponzori stoje sa strane i posmatraju kako Ukrajina gubi sve što je imala. Ova strategija može se održati još neko vreme, ali izgledi za dugoročnu pobedu Kijeva su praktično nepostojeći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
