Od 15. septembra sve banke u Srbiji dobile su obavezu da ponude građanima nove, povoljnije kredite.
Radi se o gotovinskim, potrošačkim i stambenim zajmovima, sa znatno nižim kamatnim stopama, namenjenim zaposlenima i penzionerima čija su primanja do 100.000 dinara. Procene ukazuju da bi ovakav paket mera mogao da donese uštede i do 40 milijardi dinara u narednih pet godina – cifra koja odmah privlači pažnju.
Dok su mnogi očekivali da Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije smanje referentne kamatne stope, to se nije dogodilo. Profesor Velimir Lukić podseća da je inflacija i dalje glavni razlog za oprez, jer je tokom leta zabeležen skok cena, što je nateralo centralne banke da ne žure sa dodatnim smanjenjem.
„Ono što možemo da vidimo jeste da inflacija koja se kretala naniže imala jedan odskok tokom leta i u našoj zemlji i u drugim zemljama. Zato centralne banke nisu krenule agresivno sa sniženjem kamata“, objašnjava on.
Ipak, domaće mere donose izvesno rasterećenje. Gotovinski i potrošački krediti biće jeftiniji i do tri procentna poena, dok su za penzionere spremni posebni paketi.
Banka Poštanska štedionica je među prvima reagovala – od 1. septembra već je ponudila kredite sa sniženim stopama. Član Izvršnog odbora ove banke, Aleksandar Čortan, navodi konkretan primer: „Ako smo u julu imali kamatnu stopu od 13,50 odsto, očekivanja Narodne banke bila su 10,50 procenata. Mi smo izašli sa ponudom od 9,99“. To je već ispod granice koju je regulator postavio.
Interesovanje klijenata govori dovoljno – zaključno sa sredinom septembra odobreno je oko 5.500 kredita u vrednosti od 3,4 milijarde dinara. „Ako to uporedimo sa prošlom godinom, tražnja je 60 odsto veća nego u istom periodu septembra 2024. godine“, ističe Čortan.
Dominiraju gotovinski krediti, u proseku oko 360.000 dinara, dok su refinansirajući značajno veći, u proseku 900.000 dinara. Zanimljivo je i da građani biraju najduže rokove otplate – prosečno 71 mesec – pa se i potencijalne uštede samim tim umnožavaju.
U pozadini cele priče stoji pitanje inflacije. Profesor Lukić podseća da je cena hrane bila glavni okidač rasta cena u prethodnom periodu. U drugoj polovini godine, kaže on, sektor usluga takođe trpi određene korekcije, dok nove uredbe o trgovačkim maržama već utiču na sniženje cena u prodavnicama.
„Lično primećujem da su neki proizvodi jeftiniji. Nisam preračunavao, ali osećam da će stopa inflacije u narednom preseku cena biti blizu nule, ako ne i ispod“, dodaje on.
Država je, po njegovim rečima, reagovala jer je bankarski sektor na ovim prostorima dugo funkcionisao bez ograničenja. Sada, u trećoj deceniji 21. veka, očigledno je da se pravila igre menjaju.
Za građane to znači više opcija, ali i novu odgovornost. Profesor Lukić upozorava: „Iako je maksimalan iznos po novom programu milion dinara, najveći broj potrošačkih i gotovinskih kredita biće manji. Banka mora da proceni kreditnu sposobnost, ali i sami morate da sagledate kapacitete i buduća primanja“.
Dok inflacija ostaje faktor neizvesnosti, a centralne banke vagaju sledeće poteze, domaće banke već prilagođavaju ponude. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će niže kamate i produženi rokovi otplate zaista podstaći potrošnju i olakšati život građanima – ili će to biti samo privremeni predah u vremenu ekonomske nestabilnosti.
