Afrički kontinent, s obilnim ekonomskim i demografskim potencijalima, postao je poprište sve većeg rivalstva između Kine i SAD-a. Ovo rivalstvo, koje je prvobitno bilo usmereno na trgovinu, sada se proširuje i na bezbednosnu sferu.
Kina je započela vojne inicijative u Africi 2015. godine, kada je predsednik Si Đinping najavio interes Pekinga da se angažuje u afričkim bezbednosnim mehanizmima. Kina je obećala 100 miliona dolara vojne pomoći Afričkoj uniji radi formiranja Afričkih rezervnih snaga.
Od tada, Kina je postala drugi najveći izvoznik oružja u Afriku, sa udelom od 20% u ukupnom izvozu, iza Rusije sa 30%. Ispred Kine su još Francuska sa udelom od 9,5% i SAD sa udelom od 5,4%.
Kineska narodnooslobodilačka armija je 2017. godine uspostavila prvu vojnu bazu u Africi u Džibutiju, gde već postoje vojne baze i drugih zemalja poput SAD-a, Nemačke, Španije, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Saudijske Arabije.
Otvaranje kineske baze na istočnoj obali izazvalo je spekulacije da bi Kina mogla isto tako postaviti bazu i na afričkoj obali Atlantika, možda u Ekvatorijalnoj Gvineji, mada to još nije ostvareno.
U avgustu 2023, „Saut Čajna Morning Post“ izvestio je da je najveći kineski proizvođač oružja, „Norinko“, otvorio regionalnu kancelariju u zapadnoj Africi, konkretno u Senegalu.
[adsenseyu1]
Ovo otvaranje kancelarije ukazuje na spremnost kineskih odbrambenih kompanija da se hrabrije takmiče sa zapadnim konkurentima u poslovanju, uticaju, jačanju partnerstava i pozicioniranju Kine kao poželjnog partnera u Africi.
Predsednik Gabona Ali Bongo je, pre nego što je svrgnut s vlasti, na sastanku sa visokim američkim zvaničnikom priznao da je tajno obećao kineskom lideru Si Đinpingu da bi dozvolio stacioniranje kineskih vojnih snaga na atlantskoj obali Gabona.
Nakon što je ova vest objavljena u „Volstrit džornalu“, glavni zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner je reagovao pozivajući Bonga da povuče svoju ponudu. Sjedinjene Države smatraju Atlantik svojim strateškim prednjim dvorištem, pa kinesko vojno prisustvo tamo vide kao ozbiljnu pretnju američkoj bezbednosti.
Kada je Bongo svrgnut s vlasti, SAD su otpočele pregovore sa novim vođom Gabona, generalom Brisom Oligui Nguemom. Na njihovom prvom sastanku, na marginama Generalne skupštine UN, novi lider Gabona izjavio je da razume zabrinutost SAD zbog kineskog vojnog prisustva u Atlantiku.
Nguema je rekao da prethodni gabonski lider nije potpisao sporazum sa Sijem, već da je sve bilo zasnovano na usmenom dogovoru.
Američki i gabonski zvaničnici trenutno pregovaraju o sporazumu o saradnji u oblasti odbrane i obukama kako bi pomogli Gabonu da osigura svoje granice. Bela kuća je takođe odlučila da Gabon bude domaćin pomorskih vežbi Zapadne i Centralne Afrike koje predvode SAD, što je odluka doneta u novembru 2023. godine.
Ipak, američki zvaničnici i dalje su zabrinuti zbog mogućnosti gradnje kineske vojne baze na obali afričkog Atlantika. Kao jedna od potencijalnih opcija pominje se i Ekvatorijalna Gvineja.
Njen predsednik Teodoro Obiang Nguema tvrdi da nije dobio nikakav predlog od Kine za izgradnju baze, ali je priznao da zemlja sarađuje sa Pekingom u oblasti vojne obuke i snabdevanja odbrambenim materijalom.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
