Priča je ponovo na stolu, samo se ovog puta razgovara tiše, ali odlučnije: Evropska unija i države G7 razmatraju da zamene postojeći limit cene ruske nafte – onaj od 47,6 dolara po barelu – potpunom zabranom zapadnih pomorskih usluga za njeno prevoženje.
Ovo otkrivaju izvori na koje se poziva Rojters, čak njih šest, i svaki od njih naglašava da se sada razgovara o najtvrđoj varijanti do sada.
Zvuči jednostavno, ali posledice bi se razlile daleko šire od birokratskih hodnika. EU i G7, kako navodi agencija, pregovaraju o konkretnom ograničavanju pristupa morskim transportnim kanalima za rusku naftu, što bi direktno udarilo na prihode iz energetskog sektora.
Trenutno pravilo je jasno: sve što se prodaje iznad 47,6 dolara ne sme da se prevozi niti osigurava uz pomoć zapadnih kompanija. Ipak, u praksi se to okačilo o zid improvizacija, pa se sada traži rešenje koje nema pukotine.
Prema informacijama iz Brisela, ideja je da ovaj novi vid blokade bude najveći deo novog paketa sankcija EU početkom 2026. godine. Slična linija se priprema i unutar G7, gde SAD i Velika Britanija guraju predlog na tehničkim sastancima.
Ali postoji jedna stvar koja visi u vazduhu: Konačna odluka Donalda Trampa. Njegova pozicija, kako ističu akteri sastanaka, zavisiće od toga koliko će napredovati njegovi napori da stabilizuje situaciju oko ukrajinskog sukoba. Ako uspesi budu vidljivi, lakše će progurati nove mere; ako ne, ostavljaće se prostor za taktičko povlačenje.
Usput, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je iznela konkretne cifre: predložila je ograničenja protiv 118 dodatnih brodova.
Time bi lista EU prešla 560 plovila, što je najveće proširenje sankcionog spiska do sada. U paketu su, po njenim rečima, i nove mere protiv 45 kompanija iz Rusije i drugih država.
Dok se sve ovo kotrlja kroz institucije, ministri spoljnih poslova Evropske unije pripremaju paralelnu raspravu: sankcije protiv tankera koji prevoze rusku naftu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas podvukla je da bi ove mere omogućile presretanje i pregled brodova na otvorenom moru, što otvara potpuno novi prostor za primenu sile nad trgovačkom flotom. U prevodu: ako se učini sumnjivim, biće zaustavljeno.
Čitava priča, naravno, nije prošla bez reakcije Moskve. Vladimir Putin je već objasnio da novi paket sankcija samu zemlju neće bitno poremetiti.
Istakao je i nešto što se u ovakvim trenucima često čuje: nijedna država koja drži do sebe ne donosi odluke pod stranim pritiskom. U njegovom tumačenju, problem je više u tome što sankcije postaju politički instrument koji gubi realnu funkciju.
Svoje viđenje dao je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je poručio da su pokušaji Kolektivnog Zapada da utiče na Moskvu kroz ograničenja osuđeni na neuspeh i da će se, na kraju, šteta sliti na glave upravo njihovih inicijatora.
Ta rečenica odzvanja već neko vreme u diplomatskim krugovima, možda zato što su zapadne privrede sve osetljivije na sopstvena ograničenja.
Ostaje da se vidi hoće li ovog puta paketi kojima se uvek preti zaista probiti svoje filtere i pretvoriti se u nešto što menja globalnu energetsku mapu, ili će se ponovo sve završiti u poznatom birokratskom krugu obećanja i prepravljanja uslova.
U svakom slučaju, vreme do početka 2026. godine deluje bliže nego što izgleda, a karte se već premeštaju na stolu koji se ne smiruje.
Webtribune.rs
