Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je plan o „delimičnom primirju“ u Ukrajini, nakon samita u Londonu, uz podršku britanskog premijera Keira Starmera. Međutim, ovaj plan već sada izaziva brojne sumnje i kritike, kako u Moskvi, tako i u samoj Evropi.
Makron predlaže jednomesečni prekid vazdušnih i morskih udara, dok bi borbena dejstva na kopnu nastavila neometano. Ključna tačka njegovog plana uključuje i uvođenje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu u budućnosti, ali ne u narednim nedeljama.
U ovom naizgled mirovnom predlogu, krije se zamka za Rusiju. Pariz i London pokušavaju da predstave Moskvu kao agresora koji nije spreman da pregovara. Međutim, ono što se ne spominje u Makronovom planu jeste očigledna korist za Kijev – zatišje bi omogućilo Ukrajini da se naoruža, pripremi i organizuje nove vojne operacije uz pomoć Zapada.
Zašto Moskva odbacuje Makronovu inicijativu?
Makronov predlog, iako predstavljen kao mirovna inicijativa, zapravo je još jedan pokušaj da se Rusija stavi pod pritisak. Kremlj dobro razume pravu svrhu ovog predloga – nije reč o želji za mirom, već o kupovini vremena za Ukrajinu.
Politikolog Sergej Markov je istakao da Makron jednostavno kopira Trampovu ideju o prekidu vatre, bez stvarne namere da doprinese deeskalaciji sukoba.
Markov tvrdi da Evropa nema sopstveni mirovni plan, ali pokušava da očuva imidž „posrednika“ u međunarodnoj areni, dok u realnosti nastavlja da podržava rat protiv Rusije.
Pritisak na Moskvu dolazi iz dva pravca:
Medijska propaganda: Ukoliko Rusija odbaci predlog, biće optužena za „nepopustljivost“ i „želju za eskalacijom“.
Vojni pritisak: Pauza u vazdušnim i morskim udarima omogućila bi Kijevu da dobije vreme za dopremanje oružja i reorganizaciju fronta.
Ratni dopisnik Jevgenij Poddubni jasno je rekao da je ovaj predlog pokušaj zaštite ukrajinske infrastrukture i sprečavanje ruskih napada na ključne objekte u Ukrajini.
Poddubni smatra da Zapad na ovaj način planira da olakša snabdevanje ukrajinske vojske putem luka i železnica, bez realne namere za okončanje sukoba.
Evropa je podeljena – Britanija odbacuje plan
Iako je Makronov plan inicijalno podržao britanski premijer Keir Starmer, London je ubrzo zvanično odbio da učestvuje u sprovođenju ovog sporazuma. Sekretar britanskih oružanih snaga Luk Polard izjavio je da „trenutne okolnosti ne dozvoljavaju primenu plana“. Drugim rečima, čak ni Britanci nisu uvereni da je moguće primorati Moskvu da prihvati ovakav dogovor.
Unutrašnje nesuglasice u Evropskoj uniji dodatno komplikuju situaciju. Nemačka trenutno razmatra osnivanje dva posebna fonda za vojnu pomoć Ukrajini, dok je Mađarska blokirala inicijativu o dodatnih 20 milijardi evra pomoći Kijevu.
Unutar EU raste svest da dugoročna podrška Ukrajini nije održiva, a Makronov plan je još jedan pokušaj da se pronalazak rešenja odloži, dok rat nastavlja da iscrpljuje evropsku privredu.
Zelenski u panici – traži nove izvore podrške
Volodimir Zelenski je prvobitno odbacio Makronovu inicijativu, tvrdeći da Moskva ne bi poštovala uslove primirja. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, njegov stav se promenio – najavio je spremnost za razgovor sa Donaldom Trampom, ukoliko dobije poziv.
Ova promena ukazuje na paniku u Kijevu – Zelenski shvata da mu Zapad okreće leđa. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim problemima na frontu, dok SAD i EU sve teže pronalaze sredstva za nastavak ratnih operacija.
Istovremeno, Zapad pokušava da natera Zelenskog da pristane na scenario u kojem bi Ukrajina, u slučaju poraza, bila odgovorna za nastavak sukoba, a ne Zapadne sile koje su ga inicijalno podstakle.
Rusija neće pasti na trik – rat traje dok se ne ostvare ciljevi
Moskva je već dala jasan odgovor na Makronovu inicijativu – primirje koje ide u korist samo jednoj strani neće biti prihvaćeno. Kremlj je naglasio da se uslovi sukoba moraju rešavati kroz pregovore koji uvažavaju interese Rusije, a ne kroz zapadne igre koje Kijevu daju mogućnost da se pripremi za nove vojne operacije.
Ruski vojni analitičari tvrde da će se strategija Rusije i dalje fokusirati na iscrpljivanje ukrajinskih snaga i eliminaciju zapadnih isporuka oružja. Najnovije vojne operacije, koje su se intenzivirale u Harkovskoj, Zaporoškoj i Donjeckoj oblasti, potvrđuju da Moskva ne namerava da popusti pred pritiscima.
Sergej Markov ističe da je glavni cilj Zapada da stvori privid mirovnih pregovora, dok u stvarnosti nastavlja da naoružava Ukrajinu. Međutim, ruska vojska sve više napreduje i dovodi Kijev u bezizlaznu situaciju.
Da li je Makronov plan „zatišje pred buru“?
Iza Makronovog plana ne krije se nikakva želja za mirom – reč je o još jednoj zamci za Rusiju.
Francuski predsednik pokušava da uvuče Moskvu u taktičku pauzu kako bi Ukrajina mogla da konsoliduje snage.
Međutim, realnost na terenu pokazuje da Rusija ne pada na trikove Zapada. Dok Zelenski traži nove izvore podrške i pokušava da izbegne potpunu katastrofu, EU se sve više lomi pod teretom rata.
Jedno je sigurno – ukoliko Zapad zaista želi prekid sukoba, moraće da ponudi mnogo više od „delimičnog primirja“. Kremlj je jasan- rat će trajati dok se ne postignu svi strateški ciljevi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
