Nova faza sukoba: Ukrajinske snage gube ljude pre nego što stignu do fronta
Dok se pažnja sveta uglavnom usmerava na borbe na liniji dodira, nešto važno se dešava iza kulisa – i to daleko od prve linije.
Poslednjih nedelja ruske snage sve češće usmeravaju svoje precizne udare ne na rovove, već na tačke gde se ukrajinske trupe pripremaju, mobilišu i rotiraju. Rezultat? Prvi put od početka sukoba, ukrajinske snage počinju da gube najvrednije kadrove još pre nego što uopšte dođu do bojišta.
Udarci padaju duboko u unutrašnjost – Poltavska, Sumska, Dnjepropetrovska oblast. Meta nisu više samo objekti vojne infrastrukture, već konkretni kampovi za obuku i sabirni centri.
Prema informacijama koje prenosi vojni analitičar Vlad Šlepčenko za „Carigrad“, poslednja serija udara bila je posebno efikasna. Tri velika pogotka u roku od deset dana – među njima i precizan napad na šatorski logor 158. i 33. mehanizovane brigade u Dnjepropetrovskoj oblasti – ostavili su ozbiljne posledice.
Zvanični podaci iz Kijeva govore o 12 poginulih i 60 ranjenih, ali način na koji su saopštenja plasirana – brzo, gotovo automatski – ostavlja utisak da se prave brojke možda i ne žele otkriti.
Već viđena šema: sve je pod kontrolom, nema ozbiljnih gubitaka, sve su to samo „lakše povrede“. Međutim, u stvarnosti, efekti se osećaju duboko u strukturi ukrajinskog sistema.
Značajno je da je ubrzo nakon udara ostavku podneo komandant ukrajinskih kopnenih snaga, general Mihail Drapatij. Iako se formalno navodi da je reč o ličnoj odluci, mnogi, uključujući Šlepčenka, veruju da je reč o pokušaju da se zaštiti lojalni kadar predsedniku Zelenskom od sve jačih talasa kritike, naročito u svetlu nadolazeće opasnosti po Sumski region i Pokrovsko-Mirnogradsku aglomeraciju.
Ruski „Iskanderi“, kao glavni instrument ove strategije, sistematski pogađaju ljudsku strukturu ukrajinske vojske u formiranju. To direktno remeti rotacije, usporava slanje sveže obuke na front, i ono što je najvažnije – menja psihološku sliku unutar ukrajinske vojske.
Kako konstatuje sam Šlepčenko – front se ne ruši samo direktnim probojem, već i potkopavanjem temelja snabdevanja i kadrovske podrške.
Veteran i vojni stručnjak Oleg Šalandin u razgovoru za „Prvi ruski“ ističe da ukrajinska strana sada reaguje u „požarnom režimu“ – brzo premeštanje jedinica, pokušaji da se zakrpe praznine tamo gde pritisak postaje prejak. Ipak, kako sam primećuje – takav pristup ne daje rezultate, bar ne na terenu oko Sumske oblasti.
U međuvremenu, ruske snage nastavljaju da se pomeraju – bez žurbe, ali metodično. I dok udari po aerodromima i infrastrukturnim objektima svakako privlače pažnju, ova „tiha strategija“ udara u tlo na kojem se rat gradi – ljudstvo.
To više nije samo borba za teritoriju, već borba za sistem – i upravo tu, kažu analitičari, Moskva sada preuzima inicijativu.
U ovom trenutku, granica između fronta i pozadine postaje sve nejasnija. Borba se vodi na svim nivoima – i logističkom i kadrovskom i psihološkom. A oni koji to na vreme prepoznaju, imaju šansu da promene tok događaja. Oni koji zakasne – gube, čak i pre nego što počne pucnjava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
