Pokušavajući da razviju vakcinu protiv kineskog koronavirusa u narednih 90 dana, zvaničnici za javno zdravlje spominju nekoliko eksperimentalnih tehnologija – nikada ranije puštenih za javnu upotrebu.
Jedna od tih tehnologija je: Ubacivanje DNK.
U članku iz New York Times-a, 3/10/15, „Zaštita bez vakcine“ opisana je ova eksperimentalna tehnologija. Evo ključnih citata koji ilustruju upotrebu sintetičkih gena za „zaštitu od bolesti“, istovremeno menjajući genetski sastav ljudi. Ovo nije naučna fantastika:
„Ubacujući sintetičke gene u mišiće [eksperimentalnih] majmuna, naučnici u suštini preoblikuju životinjski organizam da bude otporan na bolesti“.
„Prvo ispitivanje na ljudima zasnovano na ovoj strategiji – nazvano imunoprofilaksa transferom gena, ili I.G.T. – je u toku, a planirano je nekoliko novih“. [To je bilo pre skoro pet godina.]
„I.G.T. se potpuno razlikuje od tradicionalne vakcinacije. Umesto toga, to je oblik genske terapije. Naučnici izoluju gene koji proizvode moćna antitela protiv određenih bolesti i zatim sintetišu veštačke verzije. Geni se smeštaju u viruse i ubrizgavaju u ljudsko tkivo, obično u mišiće“.
„Virusi napadaju ljudske ćelije opterećujući DNK, a sintetički gen je ugrađen u DNK primaoca. Ako sve pođe kako treba, novi geni signaizuju ćelijama da započnu proizvodnju snažnih antitela“.
Pročitajte ponovo: „sintetički gen ugrađen u DNK primaoca“.
Promena ljudske genetske strukture.
Ne „trenutna“ već trajna.
Pojava ove nove tehnologije paralelna je sa snažnim pritiskom na obavezne vakcine širom sveta, kako za decu, tako i za odrasle. Pritisak i propaganda osećaju se širom planete.
Sloboda i pravo na odbijanje vakcina su uvek bili od vitalnog značaja. Bitniji nego ikad do sada.
Šta postiže propaganda o „zloslutnoj epidemiji“? Postoji samo jedan odgovor. Ako vam ne padne odmah na pamet, pročitajte ovaj članak ponovo piše Jon Rappoport za svoj blog.
Webtribune.rs
