Potraga za devetom planetom Sunčevog sistema, poznatom i kao Planeta devet, intrigira naučnike širom sveta već gotovo deceniju.
Ovaj misteriozni svet, za koji se veruje da se nalazi na periferiji našeg Sunčevog sistema, mogao bi značajno da promeni naše razumevanje porekla i evolucije Sunčevog sistema.
Astronomi koriste najsavremenije teleskope i tehnike u nadi da će uskoro pronaći ovaj neuhvatljivi svet, a otvaranje revolucionarne opservatorije Vera C. Rubin 2025. godine obećava da bi taj trenutak mogao biti blizu.
Međutim, iako su astronomi sve bliži odgovoru, potraga za devetom planetom nije bez izazova.
Planeta devet, ponekad nazvana i Planeta X ili Nibiru, kako su je nazivali drevni Sumerci i popularizovao autor Zecharia Sitchin, mogla bi biti masivni ledeni ili gasni gigant, miljama udaljeniji od ostatka Sunčevog sistema.
Sitchin je u svojim knjigama, posebno u seriji „Hronike Zemlje“, tvrdio da je Nibiru zapravo deo drevnog sumerskog mita, planeta koja kruži oko Sunca u veoma dugoj i eliptičnoj orbiti, vraćajući se u unutrašnji deo Sunčevog sistema svakih nekoliko hiljada godina.
Prema Sitchinovim interpretacijama sumerskih zapisa, Nibiru je dom drevne vanzemaljske civilizacije poznate kao Anunnaki, koji su posetili Zemlju i igrali ključnu ulogu u ljudskoj evoluciji.
Astronomska zajednica, međutim, pristupa ovoj temi s oprezom, iako neke od tvrdnji o devetoj planeti donekle podsećaju na Sitchinove teorije. Naučnici se slažu da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na postojanje masivnog objekta na ivici Sunčevog sistema, ali ova planeta, za razliku od mitološkog Nibirua, verovatno nema nikakve veze sa drevnim vanzemaljcima.
Umesto toga, Planeta devet je verovatno gasni gigant veličine između pet i deset puta veće od Zemlje, slične kompozicije kao Neptun ili Uran, sa eliptičnom orbitom koja je znatno izvan poznatih planeta. Moglo bi biti potrebno između 5.000 i 10.000 godina da bi Planeta devet završila jedno putovanje oko Sunca
Ono što naučnici smatraju fascinantnim jeste to da bi ova planeta, ako postoji, mogla imati ključne posledice po način na koji posmatramo gravitacione sile i dinamiku Sunčevog sistema.
Hipoteza o devetoj planeti nije nova. Ideja o postojanju daleke, nepoznate planete postavljena je nakon otkrića Urana 1781. godine i Neptuna 1846. godine. Njihove orbite su imale anomalije koje su naučnici u to vreme mogli da objasne prisustvom nevidljivih gravitacionih sila.
Kako je tehnologija napredovala, astronomi su nastavili da tragaju za ovim hipotetičkim svetom, ali bez konkretnog uspeha sve do otkrića čudnih objekata u Kajperovom pojasu, poput Sedne i 2012 VP113, koji su imali neuobičajene putanje.
Ove putanje ukazuju na prisustvo masivnog objekta koji ih gravitaciono privlači, baš kao što je Planeta devet mogla da utiče na ove objekte.
Mnogi astronomi, poput Majka Brauna i Konstantina Batigina sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech), sugerišu da gravitacioni uticaj Planete devet može objasniti anomalije u orbitama trans-neptunskih objekata (TNO).
Do sada su pronađeni mnogi takvi objekti sa ekscentričnim orbitama, a astronomi smatraju da to nije slučajno. Međutim, Planeta devet se pokazala kao vrlo neuhvatljiva jer je na izuzetno velikoj udaljenosti, sa vrlo slabim svetlosnim odrazom, što je čini gotovo nevidljivom za sadašnju tehnologiju.
Zbog toga se čeka opservatorija Vera C. Rubin, koja bi trebalo da pruži dovoljno precizne podatke za identifikaciju ovog objekta.
Teorija o Planeti devet nije bez protivnika. Neki naučnici sugerišu da anomalije koje su primećene u orbitama TNO-ova mogu biti rezultat drugih fenomena, kao što je gravitacioni uticaj manje crne rupe, nevidljivog diska prašine ili bliskog prolaska druge zvezde pored Sunčevog sistema.
Drugi, pak, veruju da bi ove orbite mogle biti rezultat nedovoljno preciznih modela gravitacije, sugerišući da možda treba izmeniti naša razumevanja kako gravitacija funkcioniše na velikim udaljenostima. Ova neslaganja su ključna u debati o postojanju Planete devet, jer se naučni konsenzus još uvek nije formirao.
Sitchinove tvrdnje o Nibiruu, koje su godinama inspirisale teorije zavere o potencijalnoj kataklizmi koju bi planeta mogla izazvati, ako se približi Zemlji, nisu podržane naučnim dokazima.
Međutim, Sitchin je tvrdio da je Nibiru planetarni putnik sa izuzetno eliptičnom orbitom, što se poklapa sa nekim astronomskim hipotezama o Planeti devet. Uprkos razlikama u pristupima, postoji određena sličnost između drevnih mitova i modernih naučnih teorija, što dodaje sloj misterije i fascinacije ovom nepoznatom svetu.
Planeta devet, ili Nibiru, mogla bi biti ključna za razumevanje ne samo Sunčevog sistema, već i šireg kosmičkog okruženja. Ako bude otkrivena, ovo bi bilo jedno od najvećih otkrića u modernoj astronomiji, jer bi nova planeta donela sa sobom nova pitanja o nastanku i evoluciji Sunčevog sistema, kao i o mogućnosti da postoje još neotkriveni svetovi koji čekaju da budu pronađeni na ivici poznatog svemira.
Ukoliko Planeta devet zaista postoji, mogla bi ukazivati na to da su planete skitnice ili planete sa veoma eliptičnim orbitama mnogo češće nego što smo do sada mislili. Pitanje je samo vremena kada ćemo dobiti konačan odgovor.
U svetlu ovih astronomskih potraga, ne možemo zanemariti fascinaciju koju su drevne civilizacije imale prema zvezdama i nebeskim telima.
Sitchinove knjige možda nisu naučni tekstovi, ali podstiču na razmišljanje o mogućnosti postojanja svetova izvan našeg pogleda, svetova koji možda kriju tajne ne samo o univerzumu, već i o našoj sopstvenoj prošlosti.
Na kraju, bez obzira da li će Planeta devet biti pronađena ili će ostati mit, potraga za njom podseća nas da je univerzum ogroman, prepun tajni koje tek treba da otkrijemo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
