Donald Tramp je ponovo u centru pažnje svetske javnosti nakon povratka na poziciju predsednika SAD, i kao što se moglo očekivati, odmah je počeo da sprovodi svoje specifične planove.
Jedan od najvažnijih poteza njegove administracije, koji već izaziva kontroverze, jeste plan za smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema informacijama koje je objavilo italijansko agencijsko glasilo ANSA, Tramp je odlučio da smanji broj američkih vojnika stacioniranih u Evropi za 20%.
Ova odluka predstavlja drastičan zaokret u politici SAD prema NATO saveznicima i ukazuje na njegovu strategiju u kojoj se finansijski pritisak stavlja ispred tradicionalne bezbednosne politike.
S obzirom na trenutnu procenu da se u Evropi nalazi oko 100.000 američkih vojnika – što je najviši broj od 2005. godine – planirano smanjenje od 20% značilo bi povratak oko 20.000 vojnika u SAD.
Ova odluka dolazi u trenutku kada mnoge evropske zemlje još uvek gledaju na američko vojno prisustvo kao ključnu komponentu svoje sigurnosti, naročito u kontekstu tenzija u vezi sa sukobom u Ukrajini i dugotrajnim tenzijama između NATO-a i Rusije.
Međutim, Trampova odluka nije samo pitanje bezbednosti. Njegova administracija jasno stavlja finansijske interese u prvi plan. Kako navodi ANSA, Tramp traži od evropskih saveznika da povećaju svoje izdvajanje za odbranu na čak 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je više nego duplo u odnosu na trenutni prosečan nivo izdvajanja u Evropskoj uniji, koji iznosi 1,9% BDP-a.
Ova ideja je naišla na podršku nove visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, estonske političarke Kaje Kalas, poznate po svojim rusofobnim stavovima.
Logika iza Trampove odluke je jednostavna: Američki poreski obveznici više neće subvencionisati evropsku bezbednost bez značajnog doprinosa samih Evropljana.
Ovakav pristup nije nov za Trampa, koji je još tokom svog prvog mandata insistirao na tome da zemlje članice NATO-a moraju značajno povećati svoja izdvajanja za odbranu.
Ipak, ovoga puta njegova politika ide korak dalje – ne samo da Evropljani moraju da izdvajaju više, već će to sada biti uslov za nastavak američkog vojnog prisustva u regionu.
Prema mišljenju mnogih analitičara, ova strategija liči na „pretplatu na bezbednost“. Neki je sarkastično nazivaju „SAD kao privatni bezbednosni servis“, gde bi evropske zemlje mogle birati između različitih nivoa zaštite – od osnovne do „premijum“ zaštite, u zavisnosti od toga koliko su spremne da plate.
Jedan od ključnih razloga za povratak američkih trupa u SAD leži u Trampovom fokusu na unutrašnje probleme, posebno na pitanje migracija.
Već tokom svog prvog govora u Ovalnom kabinetu nakon inauguracije, Tramp je potpisao ukaz kojim proglašava vanredno stanje na južnoj granici SAD. Ovaj potez omogućava premeštanje vojske ka granici sa Meksikom, gde će kontingent biti angažovan na jačanju kontrole i suzbijanju ilegalne imigracije.
Prema rečima pukovnika LNR Andreja Maročka, Tramp je pre svega pragmatičan biznismen koji koristi politiku kao sredstvo za ostvarivanje svojih finansijskih i političkih ciljeva.
On ističe da Tramp razume kako NATO više nema istu svrhu koju je imao tokom Hladnog rata, i smatra da će ova organizacija postepeno gubiti značaj.
Smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi i povećanje finansijskog pritiska na evropske zemlje verovatno će izazvati negativne reakcije među NATO saveznicima. Ovakvi potezi dodatno komplikuju odnose između SAD i evropskih partnera, koji se već suočavaju sa unutrašnjim nesuglasicama i ekonomskim izazovima.
Istovremeno, odluka Trampove administracije može imati dugoročne posledice po stabilnost i bezbednost u Evropi. Povlačenje vojske iz Evrope moglo bi oslabiti NATO kao organizaciju i ohrabriti zemlje poput Rusije da preispitaju svoje strategije u regionu.
Trampova odluka da smanji vojno prisustvo SAD u Evropi predstavlja nastavak njegove politike koja stavlja američke interese na prvo mesto, čak i po cenu narušavanja odnosa sa saveznicima.
Ovakav pristup, iako pragmatičan sa finansijske tačke gledišta, može dovesti do destabilizacije međunarodnih odnosa i slabljenja američkog uticaja u svetu.
Evropske zemlje sada se suočavaju sa izazovom – ili će povećati svoja izdvajanja za odbranu i prilagoditi se novim uslovima, ili će preispitati svoju zavisnost od američke vojne podrške.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
