Fondacija Bila i Melinde Gejts najveća je privatna dobrotvorna organizacija na svetu, sa više od 1.800 zaposlenih i „kasom“ od 67 milijardi dolara – što je više od BDP-a većine zemalja.
Fondacija često objavljuje vesti o svom radu u borbi protiv siromaštva i kriza javnog zdravlja, uključujući inicijative za iskorenjivanje dečije paralize i pomoć osiromašenim poljoprivrednicima koji se nose sa klimatskim promenama.
Novinar Tim Švab je objavio novu knjigu, „Problem Bil Gejts“, u kojoj navodi dobrotvorna organizacija ne zaslužuje veliko poštovanje. Umesto toga, prema Švabovom mišljenju, fondacijom upravljaju hirovi njenog osnivača, i iako funkcioniše na nivou nacionalne države, to čini sa ograničenom transparentnošću, navodi „Njujork tajms“.
„Fondacija, po pravilu, ne stavlja sebe ili svoje lidere u poziciju u kojoj bi mogli biti primorani da objasne kontradikcije u njenom radu ili primorani da odgovaraju na kritična pitanja“, piše Švab i navodi da niko od rukovodilaca nije hteo da razgovara sa njim, kao ni „bilo ko u Gejts fondaciji“.
Sam Bil Gejts, koji je od zlikovca iz „Majkrosofta“ postao filantrop koji spasava svet, ostao je, navodi Švab, narcisoidni kontrol frik željan moći koji Fondaciju koristi za prikupljanje i primenu uticaja u daleko većim razmerama nego što bi mogao kao običan softverski mogul milijarder. To je duboko nedemokratski i učvršćuje nejednakost, tvrdi Švab.
Fondacija ne daje jednostavno Gejtsov novac u humanitarne svrhe. Gejts kroz nju sprovodi kontrolu. Njegovo „uverenje da je uvek u pravu i da je dobar u svemu što radi“, navelo ga je da pomisli da on i samo on zna kako da se uhvati u koštac sa najsloženijim problemima sveta.
[adsenseyu1]
Jedan od najupečatljivijih odeljaka knjige govori o podršci Fondacije planiranju porodice. Gejtsova preferirana metoda kontracepcije je hormonski implant koji se ubacuje u ruku žene i sprečava trudnoću do pet godina.
Fondacija je sklopila dogovor sa farmaceutskim kompanijama kako bi ih ohrabrila da prodaju desetine miliona ovih implantata uz velike popuste. Pošto je tržište preplavljeno, zdravstvene klinike u zemljama poput Malavija i Ugande počele su da teraju žene da prihvate implantate koje ne žele. Švab to opisuje kao oblik prinude inspirisane eugenikom.
Iako Gejts ima neke dobre namere, a Fondacija jeste spasila neke živote, postoji tendencija da se preuveličavaju ili čak izmišljaju podaci o njihovom uticaju, uključujući široko citirane brojke o tome koliko je života zapravo spasila. Uz to, Gejtsovo „čedo“ dobija poreske olakšice jer su humanitarna organizacija.
Istovremeno, vlade širom sveta daju milijarde dolara da pomognu u podršci nekim od najvećih dobrotvornih projekata Gejts fondacije. Ova masovna javno-privatna partnerstva rade stvari kao što su distribucija vakcina i lekova siromašnim ljudima. Dakle, na neki način, Bil Gejts troši naš novac, rekao je Švab „Dejli bistu“.
Isto tako, navodi autor, Fondacija je imala ugovore sa kompanijama za lekove i zdravstvenu zaštitu koji su joj davali pravo da besplatno licencira sve što kompanije proizvode novcem Fondacije. Zašto, pita se Švab, Fondacija nije insistirala da neke od ovih kompanija doniraju svoje vakcine i druge proizvode i opremu siromašnim zemljama?
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
