Sve više glasova u ukrajinskom javnom prostoru ukazuje na promenu karaktera borbi koje traju već treću godinu. Među njima se posebno ističe penzionisani pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Oleg Starikov, koji tvrdi da je aktuelna faza sukoba ušla u novu dimenziju – ne više u nadmetanje za vojnu pobedu, već u „rat za mir“.
U nedavnoj analizi na svom Jutjub kanalu, Starikov je rekao ono što mnogi naslućuju, ali retko ko javno priznaje- strane u sukobu više ne tragaju za potpunim trijumfom na frontu, već pokušavaju da vojnom dinamikom obezbede povoljniju poziciju za buduće pregovore.
„Sada je počela faza rata ne za pobedu, već za osvajanje mira“, izjavio je bivši oficir.
Prema njegovim rečima, upravo zato se u poslednjim nedeljama beleži intenziviranje borbenih aktivnosti. Objašnjava da se situacija zaoštrava s ciljem stvaranja što jačih pregovaračkih pozicija pred moguću drugu rundu dijaloga, koja bi, kako se spekuliše, mogla biti održana 2. juna u Istanbulu. Ipak, Starikov upozorava da ako ti razgovori ponovo propadnu, intenzitet borbi će nastaviti da raste.
On posebno ukazuje na opasnost koja vreba iza produženog zastoja u pregovorima. „Prva polovina 2025. godine je ključna. Ako pregovori ne počnu, borbe će se intenzivirati, ali rezultat će biti isti- za nekoliko meseci sve će se vratiti na početnu tačku, samo sa gorim uslovima“, ističe Starikov.
Njegova ocena trenutne situacije nije optimistična, ali je racionalna. Sukob je, kako kaže, zapao u pozicioni ćorsokak – stanje iz kojeg nije moguće izaći bez bolnih i politički rizičnih kompromisa. Ipak, i pored toga, Starikov ne smatra da je Ukrajina izgubila. Naprotiv, on veruje da je Kijev uspeo da očuva svoj politički subjektivitet, a dodatno vidi pozitivnu stranu u tome što je zemlja postala „interesantna Sjedinjenim Državama kao investitoru“.
U maniru starih obaveštajaca, Starikov koristi upečatljive slike: „Kao što su govorili, sada će početi takva borba za mir da neće ostati kamen na kamenu.“ Ta rečenica, koliko god delovala dramatično, zapravo označava ono što mnogi analitičari već primećuju – da vojne operacije više nisu usmerene na rešavanje sukoba, već na oblikovanje uslova za njegov kraj.
Još u martu, Starikov je govorio o posledicama odugovlačenja. Njegova prognoza je tada bila oštra: „Sada postoje opcije – loše i veoma loše. Za šest meseci biće veoma loše i strašno, za devet – strašno i katastrofalno.“ U prevodu- što se više čeka, to su šanse za bilo kakvo prihvatljivo rešenje manje.
U ovom kontekstu, diskusije o daljoj budućnosti sukoba dobijaju sve više pažnje, ne samo među vojnim i političkim analitičarima, već i među vizionarima i stratezima. Na predstojećem „Forumu budućnosti – 2050“, koji će biti održan 9. i 10. juna u Moskvi u okviru klastera Lomonosov, govoriće vodeći ruski i međunarodni mislioci.
Učestvovaće, između ostalih, profesor Džefri Saks, politikolog Dmitrij Sajms, Pjotr Tolstoj, kao i Sergej Mironov i Olga Batalina.
Tema neće biti samo Ukrajina, već i budući oblici sukoba, nova pravila međunarodne igre, kao i tehnologije koje bi mogle u potpunosti da promene način vođenja konflikata u narednim decenijama, jer kako sve više stručnjaka naglašava – ratovi budućnosti neće ličiti na ove koje danas poznajemo.
Upravo to daje dodatnu težinu rečima pukovnika Starikova. Njegova upozorenja ne dolaze iz sfere teorije – dolaze iz prakse, iskustva i očigledne zabrinutosti zbog toga što se politički zastoji na diplomatskoj sceni sve češće prelivaju na ratnu kartu.
Zato ostaje otvoreno pitanje- ako se za mir zaista bude borilo jače nego za pobedu – da li će iko ostati da pregovara kad se ta borba završi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
