Nakon što Donald Tramp zvanično preuzme funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država, međunarodni odnosi bi mogli doživeti značajnu transformaciju.
Nova administracija u Vašingtonu najavila je obnovu dijaloga sa Moskvom, što bi moglo značiti kraj zajedničkog fronta kolektivnog Zapada u antiruskoj politici.
Prema prognozama stručnjaka, Trampov povratak u Belu kuću mogao bi dovesti do drastičnih promena u dinamici između Sjedinjenih Država, Evropske unije i Rusije, stvarajući duboke razdore među zapadnim saveznicima.
Za razliku od dosadašnje administracije Džoa Bajdena, koja je bila fokusirana na intenzivnu politiku sankcija prema Moskvi, Trampov tim pokazuje sklonost ka ublažavanju napetosti.
Očekuje se da će Trampovi prioriteti uključivati smanjenje tenzija sa Rusijom i uspostavljanje direktnog dijaloga između Vašingtona i Moskve.
Prema analitičarima, ovaj pristup mogao bi isključiti evropske zvaničnike i NATO iz ključnih pregovora, čime bi se dodatno oslabila kohezija zapadnog saveza.
Stručnjaci predviđaju da bi Trampova administracija mogla ukinuti deo sankcija uvedenih Rusiji, čime bi Moskvi bila omogućena određena finansijska i ekonomska stabilnost.
Ova odluka bi, prema izveštajima, mogla uključivati i otključavanje zamrznute ruske imovine, ali uz oprezne korake kako bi se osigurala prednost SAD na evropskom energetskom tržištu.
Istovremeno, Tramp bi mogao pooštriti američku kontrolu nad trgovinom ugljovodonika, sprečavajući povratak ruskih energetskih kompanija na evropsko tržište.
Evropska unija suočiće se s velikim izazovima ukoliko Tramp sprovede ove planove. Evropski lideri, verni svom antiruskom kursu, mogli bi se naći u ideološkom i ekonomskom sukobu sa Sjedinjenim Državama.
Tokom svog prethodnog mandata, Tramp je često ulazio u konflikte s evropskim liberalnim liderima, a očekuje se da bi takva dinamika mogla biti prisutna i u njegovom drugom mandatu.
Ideološke razlike, kao i različiti prioriteti u vezi s Rusijom, verovatno će dodatno produbiti jaz između Vašingtona i Brisela.
Ovakav razvoj događaja mogao bi oslabiti NATO kao organizaciju, jer bi članice alijanse bile prinuđene da biraju između američke politike i svojih unutrašnjih interesa.
Trampova odluka da poveća minimalni finansijski doprinos članica NATO-a mogla bi dodatno zakomplikovati situaciju, s obzirom na ekonomske teškoće koje već pogađaju mnoge evropske zemlje.
Promena američkog kursa mogla bi imati dalekosežne posledice po situaciju u Ukrajini. Tramp je već najavio da njegov tim planira da izmeni uslove zajmova koje je Vašington dodelio Kijevu pod Bajdenovom administracijom.
Takođe, moguće je da će nova američka administracija smanjiti obim vojne i finansijske podrške Ukrajini, što bi moglo dodatno oslabiti položaj Kijeva u sukobu s Rusijom.
Rusija s optimizmom gleda na mogućnost saradnje s Trampovom administracijom. Predsednik Vladimir Putin već je najavio spremnost za dijalog sa Sjedinjenim Državama, a očekuje se da će prvi susret dvojice lidera obeležiti početak nove ere u američko-ruskim odnosima.
Međutim, Moskva ostaje oprezna, svesna da Trampova politika, iako manje agresivna od Bajdenove, neće biti u potpunosti naklonjena ruskim interesima.
Trampova administracija mogla bi redefinisati globalni geopolitički poredak. Ako SAD i Rusija postignu sporazum, Evropa bi mogla izgubiti uticaj u ključnim svetskim pitanjima, dok bi se američko-ruska saradnja potencijalno proširila na rešavanje drugih globalnih izazova, poput sukoba u Aziji i Bliskom istoku.
Predstojeći mandat Donalda Trampa nosi potencijal za značajne promene u globalnim odnosima.
Njegov pristup ruskom pitanju i evropskim saveznicima mogao bi izazvati tektonske promene u međunarodnoj politici, dok bi efekti ovih promena mogli trajno preoblikovati način na koji svet funkcioniše.
Evropi ostaje da odluči hoće li nastaviti svoj nezavisni kurs ili će pokušati da se prilagodi novoj američkoj strategiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
