Sve više se u Pentagonu govori o neophodnosti osavremenjivanja kopnenog vida vojske SAD-a, koji nije više tako dominantan u svetu, posebno kada se govori o poslednjoj deceniji 20. veka. To se pre svega odnosi na oklopnu komponentu, tj. konkretno na osnovni borbeni tenk „Abrams“.
Ozbiljne rezultate u razvoju i proizvodnji savremenih tenkova napravile su vojne industrije Izraela, Južne Koreje, Nemačke i posebno Rusije. U poslednje vreme NR Kina, ali i Iran sve više „grabe“ ka svetskom vrhu, kada je u pitanju proizvodnja savremenih tenkova.
[adsenseyu1]
Nedavno je Zamenik načelnika kopnene vojske SAD-a, general-major John Marej, priznao pred komisijom senatorskog odbora da je odavno prošlo vreme kada je „Abrams“ bio najbolji tenk na svetu.
Međutim, uprkos značajnim finansijskim ulaganjima, uočljiv je trend zabrinjavajućeg pada inovativnosti u američkoj vojnoj industriji, posebno kada se govori o razvoju naredne generacije oklopnih borbenih sredstava.
To očito boli američke generale, koji dolaze iz oklopno-mehanizovanih jedinica vojske SAD-a. Posebno kada se vidi šta na tom planu radi Rusija i njena tenkovska industrija koja je prva izbacila tenk nove generacije T-14 „Armata“.
Ukratko, dalja modernizacija tenka „Abrams“ je iscrpljena. On ne samo da nema nikakve šanse u direktnom sukobu s ruskim konceptom „Armata“, nego bi zasigurno loše prošao i u sudaru s T-90A i njegovim derivatima (posebno je zanimljiva najnovija modernizacija na standard T-90AM).
[adsenseyu4]
Uostalom, pored boljih tehničko-taktičkih karakteristika, to su pokazala i realna borbena iskustva iz poslednjih ratova. Slavni američki tenk je sa svojom poslednjom modifikacijom dosegao svoj maksimum, i definitivno je zreo za penziju.
Nema bolje provere od oružanog sukoba
Osnovni problem kod „Abramsa“ predstavlja loše izbalansirana oklopna zaštita. I pored dodavanja dodatnih slojeva oklopa, ona i dalje ostaje njegova najslabija karika. Ovo je u bezbroj slučajeva dokazano, prilikom sukoba s lako naoružanim gerilskim grupama i terorističkim organizacijama na severu Iraka, gde se malo, malo, pa pojavi neki video-klip na kom se vidi njegov kraj, tj. uništenje. Dalje dodavanje oklopa srazmerno povećava masu tenka, ali i njegove dimenzije.
Ukratko, „Abrams“ se pretvara u tešku, presporu, nefunkcionalnu grdosiju, koja je savršena meta na savremenom bojnom polju.
Samo u razdoblju 2003.-2005. u Iraku je usled različitih okolnosti izgubljeno 80 tenkova tipa „Abrams“. Međutim, slika postaje još depresivnija ako se uzme u obzir njihova borbena i tehnička operativnost.
[adsenseyu1]
Naime, u borbama s lako naoružanom gerilom, kao i usled brojnih tehničkih kvarova glavnih komponenti elektronskog i mehaničkog sistema tenka, krajem 2004. godine je iz Iraka u SAD prebačeno čak 530 tenkova, radi njihove popravke/remonta i vraćanja u borbenu funkciju. To je gotovo pola od ukupnog broja tenkova „Abrams“ koji su unutar američkog kontigenta bili prisutni u ovoj državi (1.135 jedinica).
Uzimajući u obzir ovako negativne rezultate koji su pretili da se pretvore u jednu sveopštu blamažu, američki inženjeri su odlučili da pod hitno započnu s njegovom modernizacijom.
Osnovna komponenta ove modernizacije je ojačavanje oklopne zaštite ugrađivanjem dodatnog oklopa i elemenata dinamičke zaštite pozadi tenka i na njegove bokove. Međutim, ni ovakva tehnička intervencija nije dala gotovo nikakve rezultate.
Prema različitim podacima, na severu Iraka je od septembra 2016. godine do danas uništeno 47 tenkova tipa Abrams. Pored Iraka, američki tenkovi gore i u kamenitim brdima Jemena. Huti su samo do kraja 2015. godine uništili 14 tenkova M1A2S.
U sirijskoj armiji se nalazi određena količina ruskih tenkova T-90A. Treba napomenuti da se radi uglavnom o osnovnoj verziji ovog tenka (iz 1992. god), koja je kasnije unapređena na daleko viši standard zahvaljujući brojnim paketima modernizacije.
[adsenseyu4]
Od njegove pojave na sirijskom ratištu uprkos ogromnoj koncentraciji oružja u rukama terorista, izgubljena su svega 2 tenka T-90A. Prvi je pogođen raketom koja je lansirana iz američkog protiv-tenkovskog kompleksa „TOW-2A“.
Važno je napomenuti da ta raketa nije probila oklop tenka, već da je njegov gubitak nastao usled nedovoljno iskusne posade koju su činili Sirijci. Dalje, prilikom ovog događaja na tenku je bio isključen kompleks aktivne elektrooptičke zaštite „Štora-1“.
Pošto je raketa udarila u tenk, posadu je zahvatila panika i oni su bez većih fizičkih posledica napustili oklopno sredstvo (nišandžija tenka je lakše kontuzovan).
Zahvaljujući ovome, militanti su zaplenili tenk praktično u ispravnom-operativnom stanju. Drugi tenk je uništen u borbama oko grada Hanaser, kada je pogođen za sada neutvrđenim sredstvom usled čega je ranjen vozač tenka.
Uprkos pogotku, sva trojica članova posade su uspela da se iz tenka bezbedno izvuku. Usled detonacije ploča dinamičke zaštite došlo je do požara na spoljnom delu tenka. Plamen je potom kroz otvorene otvore na kupoli prodro u njegovu unutrašnjost, posle čega je tenk izgoreo.
Poslednja njegova modifikacija je tenk oznake T-90AM. Za razliku od američkog konkurenta, ovaj tenk ima značajno veću prohodnost i brzinu manevra.
Od svog zapadnog kolege je lakši za gotovo 20 tona. Zahvaljujući integraciji novog sistema DZ „Relikt“, pored povećanja oklopne zaštite, dodatno je smanjena njegova silueta. Posebno kada se ima u vidu površina njegove frontalne projekcije, što sada predstavlja daleko težu metu za protivnika naoružanog protiv-tenkovskim oružjem.
Međutim, ono što je najvažnije po pitanju njegove oklopne zaštite je dodavanje sistema aktivne zaštite tenka. Po svemu sudeći to će da bude „Arena“ tj. njena najnovija modifikacija „Arena-M“ (na eksportne verzije oznake SM će najverovatnije da se ugrađuje verzija „Arena-E“).
Rusi su razvili i najnoviju generaciju aktivne zaštite „Afganit“, koja je predviđena za ugradnju na tenkove „Armata“. Ovaj kompleks je osposobljen da se bori s hiperzvučnim potkalibarnim projektilima brzine 1,800+ m/s.
Ovako nešto ni izbliza nema na tenku „Abrams“ i njegovim kasnijim modifikacijama. Očigledno je da Amerikanci nisu našli rešenje kada je u pitanju samostalni razvoj ovakvog tipa zaštite, koji omogućuje presretanje kinetičkog projektila i njegovo uništenje na sigurnoj daljini.
Sam sistem automatizacije je daleko bolji na tenku T-90AM. Uprkos prodoru nove tehnologije koja je bazirana na kompjuterima, broj članova posade na tenku Abrams i dalje čine četiri čoveka. Kod Rusa je taj broj ostao na troje ljudi.
Ovde glavni faktor predstavlja automatski punjač topa, koji se jednostavno ne može uporediti sa manuelnim načinom punjenja kakav je i dalje aktuelan kod Abramsa. Zahvaljujući automatizaciji procesa punjenja tenkovskog topa, značajno je veća njegova borbena kadenca u odnosu na Amerikanca.
Što se tiče poređenja tenkovskih topova, oni su približnih karakteristika. 120/125mm. Ipak, treba naglasiti da je ruski top u kalibru 125mm značajno moderniji ugradnjom verzije 2A46M-5, i da se ova verzija topa može više uporediti s poslednjom modifikacijom ugrađenom na nemačkom tenku „Leopard-2“ – mod. L/55.
Oba tenka koriste potkalibarne kinetičke projektile čija su jezgra ojačana primenom radioaktivnog urana. Trenutno ovakva municija nema premca u svetu kada je u pitanju borba protiv oklopnih borbenih sredstava.
Zahvaljujući svojoj velikoj brzini i izuzetno zgusnutom sastavu, ovakvi projektili imaju veliku probojnu moć. Međutim, kako daljina raste, tako se gubi i probojna moć ovih projektila.
Primera radi, na daljini od 3 km američki potkalibarni projektil probija oko 500 mm oklopa što je već nedovoljno za savremene tenkove. Pored ove municije, tenkovi u svom arsenalu imaju široku paletu kumulativnih, visoko-ekspolozivnih parčadnih granata.
Značajna ruska prednost se oslikava u tome što T-90AM može iz cevi topa da ispali navođenu protivtenkovsku raketu, dok kod „Abramsa“ ovako nešto ne postoji.
Radi se o raketi sa tandem bojevom glavom Refleks-M čiji domet iznosi čitavih 5km, dok je probojnost procenjena na 850-900mm oklopa zaštićenog dinamičkim pločama.
Ovakva probojnost je sasvim dovoljna da se probije tenk sa ekvivalentom oklopne zaštite koju poseduje Abrams. Efektivni domet topova sa potkalibarnim granatama iznosi najviše 3.500m, tako da ruski tenk za celih 1.500m ima prednost u odnosu na svog zapadnog konkurenta.
Ruski tenk je u odnosu na Abramsa bolji gotovo u svim parametrima koji su vezani za:
- Efikasnost oklopne zaštite (aktivna zaštita „Afganit“ + dinamička zaštita „Relikt“)
- Stepen pokretljivosti i žilavosti u borbi
- Manja silueta na bojištu što ga čini težim za uočavanje
- Veća borbena kadenca osnovog topa
- Bolja automatizacija sistema integrisanih u tenk, manja posada
- Sposobnost lansiranja protiv-oklopnih raketa iz cevi topa
(hr.rbth.com)
