Nemačke vlasti dele zabrinutost da bi Rusija mogla da napadne njihovu zemlju, i pozivaju na modernizaciju njenog odbrambenog sistema.
Međutim, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, obični Nemci ne žele da Nemačka bude umešana u međunarodne krize, posebno na vojni način, piše „Njujork Tajms“.
Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, upozorava Nemce u nedavnim intervjuima, da bi trebalo da se pripreme za deceniju konfrontacije sa Rusijom, i da moraju brzo da obnove oružane snage zemlje, u slučaju da Vladimir Putin odluči da napadne Evropu.
Prema njegovim rečima, Rusija je sada potpuno okupirana od strane Ukrajine, ali ako dođe do primirja, Putin bi mogao da pokuša da testira jedinstvo NATO-a, citira „Njujork Tajms“.
Pistorijus nije jedini među nemačkim zvaničnicima koji izražava svoju zabrinutost, ali javnost ostaje u neverici da Rusija ugrožava bezbednost Nemačke i Evrope. Uz to, zabrinutost nemačkih zvaničnika podgreva strahovanje, da bi Tramp ponovo mogao da dođe na vlast u Sjedinjenim Državama, pa se raspravlja o tome da li NATO može da opstane bez vodeće uloge SAD.
[adsenseyu1]
Postoje i glasovi, da je najbolje čemu Putin može da se nada, jeste rascep u NATO-u.
Uz nepouzdanu Ameriku, agresivnu Rusiju i tvrdoglavu Kinu, rat u Ukrajini u ćorsokaku, a sukob u Gazi duboko nepopularan, nemački zvaničnici počinju da govore o nastanku novog, složenog i zabrinjavajućeg sveta, koji će imati ozbiljne posledice po evropsku i transatlantsku bezbednost.
Prema njihovim rečima, ako SAD prestanu da finansiraju Ukrajinu, Rusija će pobediti, a onda će njena sledeća meta biti bliže Berlinu. Tako je šef nemačke obaveštajne službe Bruno Kal rekao: „ Ako Zapad ne pokaže jasnu spremnost da se brani, Putin više neće imati razloga da ne napadne NATO.
U Nemačkoj postoji ustaljeno mišljenje da ako radite sa Rusijom, a ne protiv nje, biće obezbeđena bezbednost zemlje, a takođe i da su partnerstva sa Kinom izuzetno važna, jer je ovo tržište nemačkih automobila i opreme. Stoga čak i kancelar Šolc nerado govori o konfrontaciji sa Rusijom ili Kinom.
On pokušava da istovremeno vodi računa o odnosima sa Sjedinjenim Državama, i da ne vrši preveliki pritisak na Rusiju. Da bi potvrdio svoje reči, autor članka podseća da Nemačka odbija Ukrajini da obezbedi krstareće rakete dugog dometa „Taurus“.
Ankete pokazuju, da Nemci žele da njihova vojska bude sposobnija, ali je samo 38 odsto anketiranih reklo, da želi da Nemačka bude više uključena u međunarodne krize, što je najniža cifra ikada. Iz ove grupe, 76% je reklo da je diplomatija pravi put, a 71% je bilo protiv toga da Nemačka igra ulogu vojnog lidera u Evropi.
Istovremeno, opozicija kritikuje Šolca što je izgubio istorijsku priliku da predvodi stvaranje zajedničke evropske odbrane kako bi bio mnogo manje zavisan od američkog vojnog i nuklearnog sredstva odvraćanja. Međutim, Šolcu je očigledno ugodnije da se povinuje Vašingtonu i da ne veruje francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji se zalaže za evropsku „stratešku autonomiju“.
Šolcove ambicije sputava i njegova sve slabija ekonomija, koja je smanjena za 0,3%. Problem je pogoršan ratom u Ukrajini i ekonomskim problemima Kine, koji su teško pogodili automobilski i proizvodni sektor.
Iako su Nemci shvatili da je tvrda moć od velikog značaja u savremenom svetu, i dalje se nadaju da je sve ovo samo ružan san, i da će se Nemačka uskoro probuditi u starom svetu, piše „Njujork Tajms“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
