Kada je Zbignjev Bžežinski ređao figure po svojoj Velikoj šahovskoj tabli da obezbedi nesputanu hegemoniju Amerike, tražio je i da se oko Rusije formira pojas filtriranog nasilja čijom će se veštom manipulacijom ona sprečiti da ponovo postane svetska sila.
U tom pojasu za obuzdavanje Rusije, kao jedna od njegovih ključnih tačaka, označen je Kazahstan.
Igranje na kartu Kazahstana, međutim, moglo bi da se okrene protiv onih koji su se tamo zaigrali. Primećuje to i „Njujork tajms“, pa konstatuje: „Usred krize, kazahstanski lider izabrao je svoj put: zagrljaj Rusije.“
Rastezanje Rusije
Kriza u Kazahstanu, elem, izbila je iznenada, ali ne i sasvim nenajavljeno. „Kada je kazahstanska vlada odlučila da obustavi subvencije za tečni naftni gas pre tri godine, ta odluka privukla je malo pažnje“, primećuje nedeljnik „Ekonomist“ i napominje da je, na osnovu te odluke, 1. januara ove godine cene gasa počelo da određuje slobodno tržište, te su se cene momentalno udvostručile. Protesti zbog poskupljenja započeli su već sutradan, 2. januara.
„Kao što smo već videli u Egiptu i Venecueli“, podseća tim povodom američki magazin „Nešenel interest“ na predvidljivost reakcije koja je usledila, „kada vlast ostane bez mogućnosti da veštački deformiše tržišne cene kao deo prećutnog društvenog ugovora, protesti postanu neizbežni“.
A nije zgoreg podsetiti i na studiju RAND korporacije, koju finansira Pentagon, iz 2019. pod naslovom „Rastezanje Rusije: nadmetanje s nadmoćnog položaja“. U toj se studiji, tragom onog pojasa nasilja Zbignjeva Bžežinskog, predlaže niz „geopolitičkih mera“ među kojima su naoružavanje Ukrajine, povećanje podrške pobunjenicima u Siriji, promena režima u Belorusiji i eksploatacija tenzija na Južnom Kavkazu. A sad kao da je došao red na meru broj 5: „Redukcija uticaja Rusije u Centralnoj Aziji“.
Pomoć ODKB-A
U svakom slučaju, protesti u Kazahstanu, u akciji koja nije mogla a da ne bude koordinisana, u roku od samo par dana pretvorili su se u oružani napad na tu zemlju i njene institucije; u jednom momentu bio je čak zauzet i aerodrom u najvećem gradu, Alma Ati. Ubijeno je 16 vojnika i policajaca.
Među njima, dvojici su odsečene glave, metodom koja je karakteristična za sve one islamističke pobunjenike koji su, od Bosne do Sirije, uživali američku podršku.
Te je stoga gotovo i očekivano što se među zahtevima ovakvih protesta našao i zahtev da se Kazahstan povuče iz svih svojih saveza s Rusijom, od Evroazijske ekonomske unije, preko Šangajske organizacije za saradnju do ODKB-a, Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
Međutim, upravo se ODKB-u za pomoć obratio kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev, pomoć mu je ubrzo i stigla, i, militanti su poraženi.
Sumirajući informacije na virtuelnom sastanku s kolegama-liderima ODKB-a ovog ponedeljka, predsednik Tokajev kazao je da su nemiri pripremani dugo, i da je sve krenulo „kao po jednoj komandi… Glavni cilj postao je očigledan – potkopavanje ustavnog poretka, uništenje institucija, zauzimanje vlasti. Radi se o pokušaju državnog udara.“
Imajući tu tvrdnju u vidu, dodatnu pažnju privlači hapšenje, pod optužbom za veleizdaju, bivšeg predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost Kazahstana Karima Masimova. „Njujork post“ je, inače, objavio privatnu fotografiju na kojoj Masimov pozira u društvu aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera.
Predsednik Tokajev izneo je i podatak da je bilo organizovano najmanje šest talasa napada terorista, te da je u njima učestvovalo čak 20.000 pripadnika „grupacija koje su obučavane van zemlje“. I predsednik Rusije Vladimir Putin ukazao je da je Kazahstan bio izložen napadu međunarodnog terorizma, slična ocena stigla je i iz Kine čiji je lider Si Đinping napomenuo da se „odlučno suprotstavlja spoljnim silama koje namerno stvaraju nestabilnost u Kazahstanu i podstiču obojenu revoluciju“, a najdirektniju dijagnozu postavio je njihov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko: „Ovo što se događa u Kazahstanu je pokušaj da se napadnu postsovjetske države tik uz Rusiju. Potrebno im je da Rusiju udave u krvi.
Još jednom ponavljam – ako padne Rusija, jednostavno će nas pregaziti. Samleće nas u mlinu i ispljunuti. Stoga po svaku cenu moramo da sačuvamo centar naše civilizacije, centar našeg pravoslavlja.“
Spoljni faktori
Ko je napao Kazahstan? Kako će odbrana te zemlje, uz podršku ODKB-a, uticati na njenu dosadašnju multivektorsku spoljnu politiku? I da li je slučajno što je Kazahstan napadnut uoči razgovora Rusije i Zapada o Ukrajini i širenju NATO-a na istok?
O
ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dopisnik „Novosti“ iz Moskve Branko Vlahović i Đuro Bilbija, nekadašnji dopisnik ovog lista iz Rusije i urednik portala „Fakti“.
„Poskupljenje cene gasa predstavlja samo manji deo problema u Kazahstanu. A stvarni uzroci pobune leže u faktorima izvan te zemlje, i u porastu islamskog radikalizma u tom delu sveta. Pobuna je bila veoma dobro organizovana, i krajnje su zlonamerne i potpuno netačne ocene zapadnih medija da je reč o mirnim demonstracijama.
Mirni demonstranti ne napadaju predsedničku palatu i ne zauzimaju aerodrome oružjem,“ objašnjava Branko Vlahović, i ukazuje da je i predsednik Rusije Putin rekao da „pretnja državnosti Kazahstana ne leži u spontanim protestima zbog cene goriva, već u činjenici da su destruktivne unutrašnje i spoljne sile zloupotrebile tu situaciju“.
Vlahović ističe i da je u nedavnim događajima veoma važna bila uloga Turske, „koja želi da stvori pojas svog uticaja od Balkana do Sibira kroz turkofonske države na postsovjetskom prostoru Centralne Azije“.
Đuro Bilbija pak napominje da je, uz unutrašnje pomagače bliske bivšem predsedniku Nursultanu Nazarbajevu – koga je predsednik Tokajev na početku krize smenio sa mesta predsednika Saveta za bezbednost Kazahstana, i sam preuzeo tu funkciju – ključnu ulogu po svemu sudeći, uz
Tursku i Sjedinjene Države, imala Velika Britanija:
„Ne smemo da izgubimo iz vida da svoj strateški projekat globalne Britanije ona realizuje i tako što Tursku huška da ostvari svoj neoosmanistički projekat. Aktuelni direktor britanske obaveštajne službe MI6 Ričard Mur bio je britanski ambasador u Ankari, i ove dve zemlje već su zajednički upravljale sukobom u Nagorno-Karabahu između Azerbejdžana i Jermenije (u septembru 2020.) – Mur je bio u poseti Ankari i neposredno pre početka tog rata, i nakon njegovog okončanja.“
Takođe, skreće pažnju Đuro Bilbija, ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov izjavio je da je ono što se dogodilo u Kazahstanu najdirektnije povezano s američkim napuštanjem Avganistana, i „sasvim je moguće da su u napadima u Kazahstanu učestvovali militanti koje su Amerikanci i Britanci prebacivali s Bliskog istoka u Avganistan, odakle su se oni dalje infiltrirali po Centralnoj Aziji“.
Opomena Henrija Kisindžera
Događaji su, međutim, krenuli smerom suprotnim od onog koji su priželjkivali njihovi kreatori.
O tome u „Volstrit džurnalu“ piše ozloglašeni jastreb američkog intervencionizma i nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa Džon Bolton: „Zapad žestoko greši i rizikuje da ne uoči priliku koja se pružila Putinu. Njegova strategija da ponovo uspostavi rusku hegemoniju u okviru granica bivšeg Sovjetskog Saveza istovremeno je i strpljiva i agilna, a nevolje u kojima se našao Kazahstan donose mu brojne mogućnosti.“
Na sličan način i „Njujork tajms“, uz konstataciju da je predsednik Kazahstana Tokajev odjurio u zagrljaj Rusiji kada se našao u nevolji, navodi da bi taj „njegov izbor mogao da preuredi politiku Centralne Azije…
Tokajevljevo hitro svrstavanje uz Moskvu najavljuje preoblikovanje regiona koji je bio predmet žestoke borbe za uticaj između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.“
„Iako zapadne naftne kompanije u Kazahstanu imaju veliki ekonomski, a time i politički uticaj, Tokajev bi morao da ostane svestan činjenice da mu je Rusija priskočila u pomoć kada mu je bilo potrebno, i da je pokazala, kao što je prethodno pokazala i lideru Belorusije Aleksandru Lukašenku, da njeni saveznici mogu da računaju na nju“, komentariše Branko Vlahović najave da bi Kazahstan, posle minulih događaja, mogao da počne da odustaje od dosadašnje Nazarbajevljeve multivektorske spoljne politike istovremenog oslanjanja na Rusiju, Kinu, Tursku i Zapad.
Zaključuje Đuro Bilbija: „Henri Kisindžer nedavno je opomenuo Vašington da rizikuje da izgubi sve ono što je dobio raspadom SSSR-a i završetkom Hladnog rata. Ovo njegovo upozorenje je, jednim delom, već počelo da se ostvaruje.
Tim više što su u Kazahstanu snage ODKB-a reagovale po prvi put od osnivanja ove organizacije, i to munjevito i efikasno. Pokazalo se da ODKB izlazi na scenu, i da neke stvari može da radi brže i bolje nego NATO. To je i te kako bitna činjenica koja se mora uzeti u obzir i u predviđanju daljeg razvoja događaja.“
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Nikola Vrzić (sputnik)
