U tišini kasnih sati, dok su reflektori Kremlja još bili upaljeni, postalo je jasno da se u američkoj delegaciji pojavilo ime koje ne spada u klasični diplomatski repertoar.
Džoš Grinbaum, finansijer i visoki savetnik Bele kuće, prvi put se pojavio za pregovaračkim stolom u Moskvi – i to nije prošlo nezapaženo. Njegovo prisustvo mnogi čitaju kao signal da Vašington želi razgovore koji idu dalje od političke simbolike i ulaze u zonu konkretnih projekata i brojki.
Kako je u razgovoru za list Vzgljad ocenio amerikanista Malek Dudakov, Moskva i Vašington su pokrenuli pregovarački proces prilično obimnog karaktera, sa velikim brojem tema.
U takvoj situaciji, dodaje on, sasvim je logično da američka strana širi tim ljudima iz različitih profesionalnih sfera, a ne isključivo karijernim diplomatama. Drugim rečima, kada se pregovara o ekonomiji, trgovini i resursima, u salu ulaze oni koji se tim stvarima bave ceo život.
Grinbaumov profesionalni put ide upravo tim kolosekom. Karijeru je gradio u finansijsko-korporativnom svetu, a Dudakov smatra da će se njegovo iskustvo koristiti u razgovorima o potencijalnim zajedničkim projektima Moskve i Vašingtona.
Pominju se trgovina, zajednička eksploatacija retkih zemnih metala, pa čak i saradnja u razvoju Arktika. Nije isključeno, procenjuje sagovornik, da će se Grinbaum u Rusiji pojavljivati još više puta.
Pregovori u Kremlju trajali su oko četiri sata i, prema rečima pomoćnika predsednika Rusije Jurija Ušakova, bili su izuzetno sadržajni, konstruktivni, krajnje otvoreni i poverljivi.
Razgovaralo se o daljem razvoju bilateralnih odnosa na konceptualnom nivou, polazeći od toga da dve zemlje imaju ogroman potencijal za saradnju u različitim oblastima. Pre toga je održan i trosatni format rusko-američkih konsultacija, što dodatno govori o intenzitetu procesa.
U noći sa četvrtka na petak ruski predsednik Vladimir Putin sastao se u Kremlju sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD Stivom Vitkofom, osnivačem kompanije Affinity Partners Džaredom Kušnerom i Džošom Grinbaumom, koji je tada nastupio u svojstvu komesara Federalne službe za nabavke. Ušakov je tom prilikom naglasio da je Grinbaum stariji savetnik Bele kuće, specijalista za ekonomski dosije, i da se prvi put priključio američkom timu.
Dudakov u tom kadrovskom potezu vidi i širi obrazac. U Beloj kući se, kako kaže, stalno govori o mogućem širenju saradnje sa Rusijom u slučaju postizanja „velikog dogovora“ oko ukrajinskog pitanja.
Uključivanje Grinbauma u delegaciju ilustruje i stil Donalda Trampa: oslanjanje na ljude iz neposrednog okruženja i poslovnog sveta, uz izraženo nepoverenje prema klasičnim diplomatama. Tramp, prema toj logici, radije sklapa dogovore preko bliskih saradnika poput Vitkofa, sa kojim već tri decenije igra golf, verujući da su ljudi iz korporativnog miljea efikasniji u realizaciji konkretnih aranžmana.
Postoji i još jedan sloj. Dudakov ne isključuje mogućnost da će Grinbaum raditi i na takozvanim sporednim pravcima povezanim sa ukrajinskim procesom. To može uključivati nadzor, revizije i istrage o efikasnosti korišćenja zapadnih finansijskih tranši u Kijevu, što je tema o kojoj se u Vašingtonu sve češće govori iza zatvorenih vrata.
Grinbaum nije nepoznat ni u drugim kontaktima. Ranije je Vitkof potvrdio da je učestvovao na sastancima u Majamiju sa specijalnim predstavnikom predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kirilom Dmitrijevim. Još u decembru Grinbaum je javno rekao da je postao deo pregovaračkog tima Vašingtona zaduženog za rešavanje sukoba u Ukrajini.
Njegova biografija dodatno objašnjava zašto se smatra čovekom za teške teme. Odrastao je u ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Nju Džerziju, unuk je preživelog iz holokausta čija je porodica stradala od nacista. Školovao se u ješivi, zatim stekao diplomu doktora prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku i MBA diplomu na Stern poslovnoj školi, navodi RBK.
Profesionalni put započeo je u porodičnoj firmi za uvoz hrane, potom prošao kroz Goldman Sachs, advokatsku kancelariju Sullivan & Cromwell i investicionu banku Moelis & Co, da bi u KKR & Co radio kao direktor zadužen za posebne situacije, privatno kreditiranje, restrukturiranje, upravljanje, kao i spajanja i akvizicije.
U januaru 2025. imenovan je za komesara Federalne službe za nabavke u okviru Uprave opštih službi. Ta institucija nadgleda savezne ugovore, insistirajući na finansijskoj transparentnosti i optimalnom odnosu cene i kvaliteta, kako piše portal ExecutiveGov. Sam Grinbaum često podseća na pojačanu pažnju aktuelne administracije prema finansijskoj odgovornosti.
U intervjuu za Jewish Insider dodatno je naglasio da Trampov tim ne toleriše mržnju u obliku antisemitizma, ističući da se u kontekstu ugovora i grantova mora postavljati pitanje sa kakvim partnerima savezna vlada treba da sarađuje. Grinbaum je i član Saveta mira za Gazu, oko kojeg se vodi suptilna diplomatska igra između Rusije i Sjedinjenih Država.
Sve to zajedno čini sliku pregovora koji se, makar za sada, ne iscrpljuju u protokolarnim frazama. Pojava finansijera za stolom u Kremlju govori da se razmišlja dugoročno i pragmatično, ali i ostavlja otvoreno pitanje: da li će se ti razgovori pretočiti u opipljive projekte ili će ostati još jedan pokušaj da se veliki potencijal saradnje tek nacrta na papiru.
