Kontroverzni nacrt zakona o penzionoj reformi, okosnica Makronovog drugog mandata, izazvao je proteste širom zemlje koji traju nedeljama, a kulminirali su sinoćnim nemirima na Trgu Konkord u Parizu.
Na francusku vladu su se juče u parlamentu obrušile i levica i desnica, a na ulici besni građani, predvođeni sindikatima.
Uhapšeno je više od 300 ljudi, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
„Ako ste mislili da je stanje u Francuskoj napeto poslednjih nedelja i meseci, budite u pripravnosti, jer će se strasti još više rasplamsati“, upozorio je za „Frans 24“ Daglas Herbert, politički analitičar.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Predstavnici jednog od vodećih sindikata CGT poručili su da vlada ne uzima u obzir šta ljudi žele i da „Makron ne mari za narod“.
Aktuelni predsednik želi da pomeri starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine i da poveća doprinose za punu penziju kako bi izbalansirao izdatke i davanja državnog penzijskog sistema, koji je, ocenjuje „Politiko“, među najizdašnijim na svetu.
„Uprkos ustupcima vlade u vezi sa različitim aspektima zakona poslednjih nedelja, otpor prema reformi je i dalje veoma veliki, a ankete pokazuju da se dve trećine građana tome protivi“, piše portal.
I bi član 49.3
Vlada je juče potegla jedno od najubojitijih oružja da sprovede svoju volju, iskoristivši kontroverzni član 49.3 Ustava koji omogućava usvajanje zakona bez glasanja u parlamentu.
Ovo je bio jubilarni 100. put da se koristi član 49.3, još od ustava iz 1958. godine.
Peta republika Šarla de Gola upravo je osnovana na ideji dominacije izvršne vlasti nad zakonodavnom, objašnjava Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije i dodaje da je to bio odgovor na negativnu praksu prethodnih republika kada su vlade veoma kratko trajale.
„Od 1946. do 1958. su pale 22 vlade. De Gol je uneo taj mehanizam da bi vlast mogla da sprovodi politiku kakvu želi i da parlament ne bude svemoćan kao što je bio stotinak godina unazad“, kaže Gujaničić.
On ističe da je penziona reforma u Francuskoj na dnevnom redu već decenijama i podseća na slučaj premijera Alena Žipea koji je 1995. godine morao da povuče predlog, jer je ogroman broj ljudi izašao na ulice.
Dodaje da je član 49.3 često korišćen i to uglavnom za značajnije zakonske projekte.
„Iako je to jedna legalna ustavna mera, ona je u političkom smislu dosta nepopularna, jer samim tim što joj neko pribegava, on pokazuje da nema stabilnu većinu u datom momentu“, ocenjuje Gujaničić.
Makron je rešio da racionalizuje komplikovani penzioni sistem i poveća starosnu granicu što je tendencija koja je godinama prisutna u Evropi, kaže naš sagovornik, ali dodaje da su Francuzi kulturom i tradicijom vezani za socijalne tekovine koje su ostvarili.
„Postoji jedno autentično snažno protivljenje u većini francuskog naroda, čak i među onima koji su ideološki različiti. Na ulicama ima pristalica i krajnje levice i socijaldemokrata i desnih snaga i mnogih drugih“, ističe Gujaničić.
[adsenseyu1]
Trag u beskraju
Ni kultura otpora, ni milioni ljudi na ulicama poslednjih meseci, ni novinski natpisi o „ukidanju demokratije“, nisu učinili da se Makron predomisli.
Sa druge strane, deluje kontradiktorno da je penziona reforma bila jedna od ključnih ideja sa kojima je aktuelni predsednik osvojio drugi mandat.
„Imate onaj efekat, kad nešto najavite, koliko god to radikalno bilo, javnost se osvesti tek kad to krene da se usvaja i ostvaruje i tek onda reaguje radikalno. Do tada, javno mnjenje veruje da to neće ići toliko daleko, da će on vremenom odustati, do čega očigledno nije došlo“, ističe Gujaničić.
On naglašava da ne treba zanemariti činjenicu da su, po pravilu, predsednici država slobodniji u drugom mandatu, kad znaju da nema više reizbora.
„Makron je tek na početku drugog mandata, zna da nema reizbora i verovatno nije slučajno odabrao momenat da u drugom mandatu to progura. Da je pokušao u prvom mandatu, itekako bi moglo da se odrazi na njegov uspeh na izborima“, ocenjuje sagovornik za RT Balkan.
Istine radi, vlada jeste činila ustupke u proteklom periodu, pa je tako pristala da poveća starosnu granicu ne na 65, kao što je bilo planirano, već na 64 godine. Makron, ipak, nije odustao, iako je svestan nepopularnosti tih mera.
„On verovatno želi da ostavi neki trag u istoriji, da iza njega nešto ostane, pa ako ne može na drugom polju, onda bar po pitanju reforme penzija, pošto je uveren da je to bitno i za budžet Francuske u perspektivi“, ocenjuje Gujaničić.
Politička anksioznost
Jedna od radikalnijih opcija koja se pominjala ovih dana bilo je i raspuštanje parlamenta, što je uradio Žak Širak 1997. godine, „ničim izazvan“ i i onda ubedljivo izgubio na parlamentarnim izborima.
[adsenseyu4]
„Od te 1997. godine nijedan predsednik nije raspuštao parlament, iako mu ustav daje to pravo“, kaže naš sagovornik.
Neki predstavnici opozicije već su podneli predlog da se glasa o nepoverenju vladi. Ukoliko vlada prođe test poverenja, smatra se da je zakonski predlog usvojen bez glasanja.
Glasanje o nepoverenju vladi očekuje se početkom sledeće nedelje, „ostavljajući Francuze u stanju povećane političke anksioznosti tokom vikenda“, piše „Frans 24“.
„Opredeljujući se za 49.3, Makron je možda izabrao sigurnu opciju, ali nema garancije da će mu to doneti bilo kakav mir, navodi portal.
„Na oružje građani, formirajte svoje bataljone“
Iako je juče bilo burno u parlamentu tokom izlaganja premijerke Elizabet Born – pevali su se čak i delovi himne: „Na oružje građani, formirajte svoje bataljone“ – opozicija je ideološki dosta heterogena i podeljena.
Naš sagovornik podseća da se u Francuskoj „poslanici biraju imenom i prezimenom, imaju veći integritet i ne žele da se povinuju baš svakom stranačkom diktatu“.
Uprkos tome, teško je očekivati da mogu da se usaglase i da homogeno glasaju protiv Makrona, prognozira Gujaničić.
„Ipak, iako Makron prođe test, ovo će biti veliki udar za njega sa velikim političkim posledicama“, poručuje.
On zaključuje da je francuski predsednik napravio jasnu političku računicu i ocenio da je upotreba člana 49.3 „najmanje nepovoljno političko rešenje“. Makron, navodi Gujaničić, šalje jasnu poruku:
„Nisam siguran u stabilnost svoje većine, želim po svaku cenu da proguram zakon do koga mi je stalo i svestan sam da je u francuskoj javnosti i političkoj kulturi to nepopularna mera – iako ustavom dozvoljena – ali ja sada ne mogu drugačije“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
