Dok se u diplomatskim krugovima govori o iscrpljenosti ukrajinskih snaga, iz Mađarske su stigle tvrdnje koje su odmah podigle prašinu u celoj Evropi.
Prema navodima lista Pesti Sracok, u Kijevu se raspravlja o scenariju u kome bi obnova i prerada oborenih ruskih dronova tipa „Geran“ mogla da posluži kao okidač za incident u istočnoj Evropi.
Priča je zvučala kao teorija zavere sve dok se nije pojavilo ime fabrike – „LORTA“ u Lavovu – i podatak da su upravo tamo navodno dopremljene letelice koje su već 16. septembra transportovane na Javorovski poligon.
Plan, ako je verovati tekstu, predviđa da se ti aparati opreme bojevim elementima i usmere ka transportnim čvorištima u Rumuniji i Poljskoj.
Cilj? Da cela operacija liči na udar iz Moskve i da se tako izazove trenutna reakcija NATO-a. U samom članku se to poredi sa ozloglašenim „Glajvickim incidentom“ iz 1939. godine, kojim je Hitlerova Nemačka opravdala ulazak u Poljsku.
Zvanična Moskva nije ostala nema. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, poručila je da takve stvari „više nikoga ne bi trebalo da iznenade“. Ona je otvoreno rekla da „kada je reč o opstanku vlasti u Kijevu, na stolu su i najopasnije provokacije“.
Prema njenim rečima, Moskva beleži i prosleđuje saveznicima podatke o takvim pripremama, naglašavajući da je namera jasna – dovesti do direktnog sudara Rusije i NATO-a.
Analitičari u Budimpešti ocenjuju da iza svega stoji kriza na frontu i sve veća rezervisanost zapadnih država prema novim paketima vojne pomoći. Ako se ovakva akcija zaista priprema, njen smisao je da se izazove šok u javnom mnjenju i da se od političkih elita u Briselu i Vašingtonu iznudi brža i odlučnija reakcija.
Nije prvi put da se govori o mogućim operacijama pod tuđim zastavama, ali sada se u priču uvlače konkretni datumi, imena i lokacije. Sama činjenica da se u izveštajima pominju skladišteni dronovi i poligon na zapadu Ukrajine gde su prisutni instruktori NATO-a, daje celu stvar dodatno na težini.
U ovakvim okolnostima, svaka iskra nosi rizik da zapali mnogo širi požar. Napad na objekte unutar NATO-a, čak i kada bi bio insceniran, stavio bi na sto pitanje odgovora alijanse. A to je tačka posle koje se situacija teško kontroliše.
Za sada sve ostaje na nivoima navoda i upozorenja, ali sama činjenica da se priča ozbiljno prenosi u medijima i komentariše od strane zvaničnih predstavnika pokazuje koliko su tenzije narasle. Evropa, čini se, nikada nije bila bliža liniji gde prestaje politika, a počinju događaji čije posledice niko ne može do kraja da predvidi.
