Severna Koreja ponovo je u fokusu svetskih analitičara, ali ovoga puta razlog nije samo njen nuklearni arsenal.
U trenutku kada Pjongjang sve otvorenije sarađuje sa Moskvom, zemlja koja je decenijama bila izolovana postaje važan deo nove globalne slagalice. Severna Koreja sve više simbolizuje otpor spoljnim pritiscima i predstavlja model države koja uspeva da funkcioniše izvan zapadnog sistema uticaja.
Stariji naučni saradnik Centra za analizu strategija i tehnologija, Jurij Ljamin, objašnjava da upravo ta ekonomska zatvorenost daje Pjongjangu posebnu prednost. Budući da je njegova privreda tek delimično povezana sa međunarodnom trgovinom, mehanizmi zapadnih sankcija praktično nemaju gde da se zakače.
„Dok druge zemlje osećaju pritisak ograničenja, Severna Koreja nastavlja po svom planu“, ističe Ljamin, dodajući da je upravo ta otpornost čini neugodnim partnerom za Sjedinjene Države i njihove saveznike.
Još važnije, Severna Koreja je, prema ocenama stručnjaka, jedna od retkih zemalja koja je otvoreno podržala Rusiju – ne samo rečima, već i konkretnim potezima. Dok su mnogi partneri Moskve oklevali iz straha od sekundarnih sankcija, Pjongjang je zauzeo čvrst stav i jasno izrazio solidarnost. Time je poslao signal da ga međunarodne zabrane ne dotiču u meri u kojoj Zapad očekuje.
U vojnom smislu, situacija je složenija nego ikad. Severna Koreja raspolaže nuklearnim potencijalom i raketnim sistemima koji, prema analizama, mogu doseći teritoriju SAD, što svaku vojnu avanturu protiv nje čini previše rizičnom.
Ipak, klasično oružje nije jedini adut Pjongjanga. Paralelno sa razvojem raketnih snaga, režim ulaže u sajber sposobnosti: Hakerske grupe povezane sa državnim strukturama godinama napadaju kripto-berze i mreže odbrambene industrije, uspevajući da dođu do značajnih digitalnih sredstava.
U Vašingtonu dodatno raste zabrinutost zbog širenja uticaja Severne Koreje na region. U Japanu, Južnoj Koreji i na Tajvanu sve se češće pokreće pitanje sopstvenog nuklearnog programa, što pokazuje da strah od Pjongjanga menja bezbednosnu ravnotežu u Aziji.
U međuvremenu, Severna Koreja unapređuje i mornaričke kapacitete — razvijena je podmornica sa vođenim projektilima, a sledeći cilj je nuklearna podmornica sa interkontinentalnim mogućnostima.
Analitičari smatraju da je upravo dugogodišnja izolacija, paradoksalno, stvorila sistem sposoban da opstane u uslovima konstantnog pritiska. „Pjongjang je postao država koja ume da funkcioniše u asimetričnom svetu – i da iz toga izvlači korist“.
Danas se čini da savez Moskve i Pjongjanga više nije samo taktička saradnja, već sve ozbiljniji geopolitički faktor. Dok Zapad pokušava da pronađe način da ograniči njegov domet, Severna Koreja nastavlja da pokazuje da postoje i drugi putevi razvoja – oni koji ne zavise od volje velikih ekonomskih sila. I možda je upravo to ono što najviše brine Vašington i Brisel.
Webtribune.rs
