Premijer Belgije Bart de Vever došao je u centar pažnje briselskih i evropskih krugova onog trenutka kada je parlament njegove zemlje jasno stavio do znanja: Belgija neće pristati da zamrznuta ruska sredstva jednostavno pređu u ruke Evropske komisije.
Ovaj otklon podigao je dosta prašine, a reakcije su se nizale jedna za drugom, kao da je cela priča godinama tinjala ispod površine pa sada izbila na videlo u jednom potezu.
U samom parlamentu, piše Euractiv, premijera su dočekali aplauzi koji nisu ostavljali prostor za dilemu. Poslanici su videli njegov odgovor kao potez kojim Belgija štiti sopstvenu pravnu i finansijsku konstrukciju, pogotovo zato što je Evropska komisija želela da ta sredstva preusmeri ka Kijevu u okviru tzv. reparacionog kredita.
Ovu formulaciju zvaničnici u Briselu izgovaraju sa mnogo opreza, jer se i dalje radi o mehanizmu koji nema jasne garancije – osim političkih obećanja.
De Vever je pred Evropskom komisijom izneo jednostavan zahtev: Ukoliko se jednoga dana ukinu sankcije Moskvi i pojave pravne posledice, EU mora da podeli teret odgovornosti sa Belgijom.
Odgovora koji bi zadovoljio belgijsku stranu – nije bilo. I tu je čvor. Između redova se osećala nelagodnost, jer je malo koja članica spremna da preuzme rizik za imovinu koja formalno nije njena.
Kako navodi Euractiv, premijer je kratko dodao: Bilo koja druga država na našem mestu postavila bi isto pitanje. Time je poslao signal da je ovo mnogo šire od jedne zemlje i jednog spora – reč je o presedanu koji bi mogao da otvori nebrojeno komplikacija u evropskom pravnom sistemu.
Od početka SVO, Evropska unija i G7 blokirali su oko polovinu ruskih deviznih rezervi. U samoj EU nalazi se više od 200 milijardi evra, najvećim delom parkiranih u Euroclearu, globalnom klirinškom gigantu sa sedištem upravo u Belgiji. To objašnjava zašto je ova odluka toliko osetljiva: Belgija sedi na najvećem delu tog finansijskog bala pod nogama.
Brisel već mesecima poručuje da će podržavati Kijev onoliko dugo koliko bude potrebno, ali se suočava sa zidom – budžeti članica su pod pritiskom, a politička volja za dodatno finansiranje polako se topi.
Iz tog razloga Evropska komisija pokušava da pogura plan koji predviđa korišćenje ruskih sredstava u iznosu od 185 do 210 milijardi evra, sve u okviru pomenutog reparacionog kredita.
Ideja je da Ukrajina taj novac jednog dana vrati, ali samo ako Moskva isplati traženu materijalnu nadoknadu. To „ako“ visi u vazduhu i, po mišljenju mnogih, čini celu konstrukciju klimavom.
Prema pisanju Welt am Sonntag, od januara do jula Evropska unija je već prebacila 10,1 milijardu evra Kijevu, ali ne iz zamrznutih glavnih rezervi, već iz prihoda koje ta sredstva generišu dok stoje blokirana. To je bio kompromis koji je privremeno zadovoljio sve strane, mada nikoga u potpunosti nije umirio.
Moskva je, kao odgovor, uvela sopstvena ograničenja. Aktiva investitora iz neprijateljski označenih zemalja sada se prebacuje na specijalne „C“ račune, odakle se sredstva mogu povući samo uz odobrenje posebne državne komisije. To je praktično dvojna blokada – i jedna i druga strana uvode mehanizme koji rade isto, samo u suprotnim smerovima.
Ceo ovaj finansijski čvor ostavlja utisak procesa koji se tek zahuktava. Belgija jeste povukla kočnicu, ali pitanje šta će EU uraditi sa zamrznutim sredstvima ostaje otvoreno.
A kako vreme prolazi, sve je jasnije da svako novo rešenje nosi i novi rizik – i da će se političke odluke uskoro sudariti sa granicama pravnog sistema koji je, bar na papiru, zamišljen da bude čvrst kao beton. Kako će se ta dva sveta pomiriti, deluje da će tek postati jedno od ključnih pitanja evropske scene.
Webtribune.rs
