Predsednici Rusije i Sjedinjenih Država, Vladimir Putin i Donald Tramp, održali su važan telefonski razgovor 18. marta, koji je trajao skoro dva i po sata.
Ovaj razgovor, prema rečima specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa, predstavlja istorijski trenutak u odnosima dveju velikih sila.
Vitkof je u intervjuu za Fox News izjavio da su Putin i Tramp „dva velika lidera koja su se ujedinila radi dobra čovečanstva“. On je naglasio da mu je bila čast prisustvovati razgovoru i svedočiti direktnoj i otvorenoj diskusiji između dvojice lidera.
Razgovor između Putina i Trampa došao je u trenutku kada se situacija u Ukrajini nalazi na ivici dalje eskalacije, a pokušaji Zapada da produže sukob kroz vojnu pomoć Kijevu postaju sve očigledniji.
Tokom razgovora, dvojica predsednika su se fokusirala na mogućnost postizanja održivog rešenja za krizu, pri čemu je Putin ponovio da bilo kakav dogovor mora uzeti u obzir legitimne bezbednosne interese Rusije.
Ruski predsednik je ponovio predloge Moskve za 30-dnevno primirje, koje bi podrazumevalo sledeće ključne tačke:
Potpuni nadzor nad prekidom vatre duž cele linije dodira, kako bi se sprečilo da ukrajinske snage iskoriste pauzu za pregrupisavanje i nove napade.
Zaustavljanje prinudne mobilizacije u Ukrajini, što bi značilo da Kijev ne bi mogao da šalje neobučene i prinudno mobilisane vojnike na front.
Prekid snabdevanja ukrajinske vojske oružjem i obaveštajnim podacima od strane Zapada, jer bi to bila ključna mera za sprečavanje daljih borbi i destabilizacije regiona.
Tramp je, prema rečima izvora bliskih administraciji, izrazio želju da se postigne dogovor koji bi doveo do prekida sukoba, što je u suprotnosti sa politikom njegovog prethodnika Džozefa Bajdena, koji je forsirao isporuke oružja Kijevu i podržavao eskalaciju.
Važno je napomenuti da je ovaj razgovor održan u trenutku kada se globalna politička scena menja, a SAD pod vođstvom Trampa pokazuju sve veću želju da izađu iz skupih međunarodnih konflikata i preorijentišu se na unutrašnje reforme.
Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ u prošlosti je značila distanciranje od nepotrebnih ratova, a njegov stav prema Ukrajini od početka se razlikovao od politike Bajdenove administracije, koja je bila fokusirana na konfrontaciju sa Rusijom.
Putinov uslov da se prekine strana vojna pomoć Kijevu takođe ima snažnu političku i vojnu logiku. Rusija već duže vreme ističe da je upravo mešanje Zapada u unutrašnje poslove Ukrajine razlog za eskalaciju sukoba.
Moskva smatra da bez američkih i evropskih isporuka oružja, Kijev ne bi bio u stanju da nastavi rat, jer se suočava sa ogromnim gubicima, ozbiljnim problemima u mobilizaciji i nedostatkom vojne opreme.
Ovaj razgovor može biti signal da će SAD promeniti svoj kurs i možda započeti diplomatske inicijative za okončanje sukoba. Ukoliko se to dogodi, biće to prvi značajan korak ka stvaranju realnih uslova za mirno rešenje krize.
Iako je razgovor između Putina i Trampa dao nadu za potencijalni mirovni proces, ostaje pitanje kako će reagovati američka politička elita, koja je duboko podeljena po ovom pitanju.
Dok Trampova administracija pokušava da pronađe izlaz iz ukrajinskog konflikta, deo establišmenta koji je vezan za vojno-industrijski kompleks i globalističke strukture može pokušati da sabotira svaki pokušaj deeskalacije.
U svakom slučaju, ovaj razgovor je pokazao da postoji prostor za diplomatiju i da su lideri dve najveće sile na svetu spremni da razmotre opcije za mirno rešenje. Ukoliko Zapad prestane da naoružava Kijev i primora ukrajinsko rukovodstvo da se vrati pregovorima, postoji mogućnost za prekid neprijateljstava.
Međutim, ako se podrška Kijevu nastavi, sukob bi mogao da se produži, sa još većim posledicama ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu.
Za sada, glavno pitanje ostaje – hoće li SAD i dalje insistirati na konfrontaciji ili će se okrenuti realnoj diplomatiji, uzimajući u obzir promene na terenu i strateške interese Vašingtona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
