[adsenseyu2]
Katastrofa u nuklearnoj elektrani Daiči u Fukušimi je ostala zapažena kao najgora nuklearna katastrofa u istoriji iako vlasti i mediji nisu preneli sve informacije o razmerama štete.
Prema zvaničnim izveštajima, nakon nesreće je prikupljeno 9.000.000 kubnih metara radioaktivnog otpada, odnosno oko 270 miliona kartonskih kutija.
Međutim, prema novijim procenama, izgleda da ima još oko 13.000.000 kubnih metara radioaktivnog otpada.
Naravno, to nije sve. Navodi se da je dekontaminirana površina tek do negde 10-20 metara izvan puteva. Da ne pominjemo da oblasti duž 150 kilometara dugog planinskog masiva i duž obale oko Fukušime uopšte nisu očišćene. Kao posledica toga, dekontaminirana površina bi ponovo mogla da postane kontaminirana nanosima sa planina.
Ono što je naročito zabrinjavajuće jeste gde se čuvaju ti silni milioni kubnih metara radioaktivnog otpada? Šta će se desiti ukoliko se taj otpad oslobodi na bilo koji način?
[adsenseyu4]
Navodi se da su vreće sa radioaktivnim otpadom trenutno razmeštene na oko 115.000 lokacija u Fukušimi i da će uskoro biti premeštene u privremene ustanove u gradovima koji su bliži oštećenoj nuklearnoj elektrani.
Sama pomisao na 115.000 lokacija koje sadrže tone i tone radioaktivnog otpada je sama po sebi noćna mora, a kamoli još i njihov transport.
Prema izvorima japanskih vlasti i industrijskim izvorima, čišćenje i dekontaminacija reaktora će potrajati najmanje 40 godina i koštaće oko 250 milijardi dolara pod uslovom da ništa ne krene naopako.
Da li znate da će Olimpijske igre 2020. godine da se održe u Japanu iako se ne vidi kraj katastrofi iz Fukušime?
Japan Times je krajem oktobra 2015. godine naveo: „Ekstremno visoki nivoi zračenja i nemogućnost prikupljanja informacija o nuklearnom jezgru otežavaju planiranu deaktivaciju reaktora elektrane“.
Ipak, u toku su pripreme za uklanjanje nuklearnog jezgra koje bi trebalo da započne 2021. godine. Navodi se da je najveći problem to što ne znaju šta se dešava u reaktorima i što nijedna kamera to ne može da snimi jer se raspadne od visokog nivoa zračenja.
[adsenseyu1]
Dakle, inženjeri još uvek nisu sigurni kako će tačno ukloniti istopljeno nuklearno jezgro. Oni ne znaju čak ni šta će se dogoditi ako ono probije beton i završi u Zemlji. Smatra se da bi u tom slučaju smrtonosni izotopi počeli nekontrolisano da se šire i da zagađuju zemlju i vodu iz okruženja.
Potpuno je neverovatno da će Olimpijske igre da se održavaju blizu ovog regiona 2020. godine.
Sledeće što se dovodi u pitanje jeste zdravlje radnika koji obavljaju dekontaminaciju i ostali prljavi posao. Zvanični podaci upućuju na to da im ništa ne fali, dok se u alternativnim medijima ipak pojavljuju naslovi poput „Prvi radnik iz Fukušime dijagnostikovan s rakom koji je povezan sa zračenjem“. Ta vest se pojavila 20. oktobra 2015. godine.
[adsenseyu6]
Novinari poput Mako Ošidori tvrde da se japanski novinari boje vlasti i prave istine i da je iznenađena što ljudi u Evropi veruju da je Japan demokratska i slobodna država.
Prema njenim rečima, japanska vlada namerno prikriva smrti radnika iz Fukušime, a kaže i da su vladini agenti počeli da je prate kada je počela da istražuje neprijavljene smrti.
Ona kaže da ima radnika koji su dali otkaz nakon što su bili izloženi ogromnom zračenju od oko 50-70 Siverta, te da su oni umrli već nakon mesec dana, iako se njihove smrti nigde nisu pomenule.
Mako kaže da se prehrambeni proizvodi u Fukušimi baš i ne prodaju najbolje jer mnogi sumnjaju da su kontaminirani. Trenutno se u tim proizvodima meri samo količina cezijuma, ali ne i stroncijuma-90, niti plutonijuma.
Mako je čak rekla i da je saznala da se njeno ime nalazi na crnoj listi od jednog uljeza u vlasti. Nije ni čudo što se japanski novinari plaše da izveštavaju o pravoj istini.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
