Vest je prvo prošla gotovo neprimetno, a onda je krenulo komešanje – najpre tiho po hodnicima, pa glasno po diplomatskim krugovima.
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pokrenula je masovno povlačenje američkih diplomata iz inostranstva, potez koji je, prema svedočenjima iz Vašingtona, uneo ozbiljnu nervozu u Stejt department i otvorio pitanje kome ovakva taktika zapravo ide na ruku.
Kako piše New York Post, pozivajući se na izvore unutar Stejt departmenta, bez svojih funkcija ostaće ukupno 48 ambasadora raspoređenih po Africi, Aziji, Istočnoj Evropi i Južnoj Americi.
Ljudi koji poznaju unutrašnju dinamiku američke diplomatije kažu da je ovo druga velika kadrovska čistka od početka Trampovog drugog mandata – prva je već zahvatila diplomate imenovane u vreme Džoa Bajdena.
Zvanična linija iz Stejt departmenta zvuči smireno. Visoki zvaničnik tog ministarstva rekao je za New York Post da je u pitanju „standardni proces“, podsećajući da je ambasador lični predstavnik predsednika i da Tramp, po važećim pravilima, ima puno pravo da postavlja ljude koji će beskompromisno gurati politiku „Amerika pre svega“. Takva objašnjenja, međutim, malo su koga umirila.
Jer lista zemalja iz kojih se ambasadori povlače ne deluje nimalo rutinski. Reč je o državama koje se i u Vašingtonu označavaju kao strateški važne i politički osetljive: Demokratska Republika Kongo, Egipat, Nigerija, Somalija i Jemen.
U Evropi, američke ambasade ostaju bez šefova misija u Jermeniji, Litvaniji, Severnoj Makedoniji i Slovačkoj. U diplomatskim krugovima se otvoreno govori da ovakav vakuum može imati posledice koje se ne vide odmah, ali se kasnije skupo plaćaju.
Najglasnije reakcije stižu od demokrata u Senatu. Senatorka Džin Šahin upozorila je da Vašington već sada ima oko 80 upražnjenih ambasadorskih mesta, uključujući i misije u ključnim savezničkim državama poput Nemačke, Australije i Južne Koreje, kao i u Ukrajini. Po njenim rečima, ovakva politika praktično prepušta prostor drugima.
„Predsednik Tramp faktički predaje lidersku ulogu Kini i Rusiji, uklanjajući kvalifikovane karijerne ambasadore koji su lojalno služili zemlji bez obzira na to ko je bio na vlasti“, poručila je Šahin, ostavljajući malo prostora za drugačije tumačenje.
Sličan ton dolazi i iz same diplomatske zajednice. Džon Dinkelman, predsednik Američke asocijacije diplomatske službe, ocenio je da povlačenje kadrova „potkopava poverenje u sposobnost profesionalne diplomatske službe da efikasno sprovodi politiku izabranog rukovodstva“. U prevodu, sistem koji se decenijama gradio sada deluje kao da se namerno ostavlja bez svojih ključnih poluga.
Posebno je upečatljivo ono što se dešava u Africi. Iz čak 25 afričkih zemalja povlače se američki ambasadori, zajedno sa predstavnikom SAD pri Afričkoj uniji. Azija je sledeća na listi: promene se najavljuju u 11 država, među kojima su i bivše sovjetske republike Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – regioni u kojima su uticaji velikih sila već dugo u osetljivoj ravnoteži.
Važno je napomenuti da povučene diplomate neće biti otpuštene iz državne službe. Po povratku u Vašington, prema dostupnim informacijama, biće im ponuđene druge pozicije unutar centralnog aparata. Ipak, pitanje koje visi u vazduhu nije gde će oni sesti, već šta se u međuvremenu dešava na terenu dok ambasadorske stolice ostaju prazne.
U Vašingtonu se ovih dana sve češće čuje da diplomatija ne trpi vakuum. Kada se jedna strana povuče, neko drugi to vrlo brzo primeti.
Da li je ovo samo privremeno preslaganje ili dugoročna promena kursa, i kakav će odjek imati u svetu koji ionako klizi ka novim podelama, ostaje da se vidi. U politici, kao i u diplomatiji, tišina ponekad govori glasnije od zvaničnih saopštenja.
