U emisiji „O samom glavnom“ poznati lekar Aleksandar Mjasnikov osvrnuo se na temu koja pogađa milione ljudi – povišen krvni pritisak u starijem dobu.
Dugo se smatralo da je to nešto što ide s godinama, gotovo kao normalna pojava kod penzionera. „Kod starijih su krvni sudovi već suženi, pa im je potrebno veće pritisno opterećenje da bi krv prošla kroz te sudove.
Ranije se verovalo da snižavanje pritiska na 120 kod takvih pacijenata nije poželjno, jer može izazvati nestabilnost i vrtoglavice“, objasnio je Mjasnikov u emisiji.
Nekada se verovalo i da je donji, dijastolni pritisak opasniji. Objašnjenje je bilo jednostavno: Gornji pritisak pokazuje rad srca u trenutku izbacivanja krvi, dok donji odražava stanje kada se srce opušta i puni krvlju. „Zbog toga smo dugo govorili da je visoko dijastolno opasnije, jer znači da su sudovi u stalnom naprezanju“, podsetio je lekar.
Ali nova istraživanja, kako kaže Mjasnikov, menjaju čitavu sliku. „Sada znamo da kod osoba starijih od 60 godina svaki porast sistolnog, odnosno gornjeg pritiska, za samo 10 mmHg povećava rizik od moždanog udara čak za 40%“, istakao je on. A to je, kako napominje, podatak koji bi mnogima mogao da promeni pristup lečenju.
Posebno je zanimljivo ono što lekar naziva „najnepovoljnijom kombinacijom“ – kada je gornji pritisak visok, a donji ostaje u granicama normale.
„Kod takvih ljudi, recimo ako imaju pritisak 160 na 75, rizik je veći nego kod onih sa 145 na 100. Zvuči paradoksalno, ali upravo je taj odnos najopasniji“, naglasio je Mjasnikov.
On dodaje da je to stanje koje zahteva pažnju i posebno prilagođeno lečenje, jer u suprotnom posledice mogu biti ozbiljne. Nekada je važilo pravilo „ne diraj pritisak kod starijih“, danas se, međutim, preporučuje oprezno, ali odlučno njegovo snižavanje – pod nadzorom lekara i uz individualni pristup.
I dok nauka menja pravila igre, jedno ostaje isto: Telo ne prašta zanemarivanje signala koje šalje. A pritisak, čak i kad ne boli, često je prvi pokazatelj da nešto nije kako treba.
Webtribune.rs
