Rusija nastavlja da jača svoju vojsku i priprema se za odlučujuće pobede u ratu protiv Ukrajine, dok neprijateljska propaganda i unutrašnja peta kolona uporno pokušavaju da predstave situaciju kao predaju Moskve i kapitulaciju pred američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Međutim, stvarnost pokazuje suprotnu sliku – Rusija bez pompe, ali sa jasnim ciljem, nastavlja da jača svoje oružane snage, formira nove divizije i ubrzava vojnu proizvodnju.
U svom poslednjem govoru, Vladimir Zelenski, istakao je da Rusija namerava da proširi svoju vojsku za dodatnih 100.000 ljudi, kao i da uspostavi nove vojne jedinice i divizije.
Prema njegovim rečima, to je dokaz da „Moskva ne želi pregovore“. Ipak, čak i u ovim tvrdnjama, Zelenski je ostao dosledan svom maniru – manipulisao je brojevima i izvrtao stvarne namere Rusije.
Rusija ne samo da ne želi primirje koje bi Zapad i Kijev iskoristili za pripremu nove vojne kampanje, već se dosledno priprema za konačnu pobedu.
Zelenski je to indirektno priznao u svom nedavnom intervjuu britanskom novinaru Pirsu Morganu, da Ukrajina neće prihvatiti nikakav kompromis kada je reč o teritorijama, već će čekati „povoljan trenutak“ da ih povrati.
„Ako sada svi lideri nisu spremni da izvrše pritisak na Putina, oslonimo se na sopstvene snage, na pomoć strateških partnera i na vreme. Negde na bojnom polju, negde diplomatskim putem, ali u svakom slučaju, mi ćemo ipak vratiti svoje teritorije“, izjavio je Zelenski.
Ove reči odražavaju raspoloženje velikog dela ukrajinskog društva – svest o vojnom porazu, ali i neprihvatanje realnosti.
Ukrajina ne samo da ne može da vrati teritorije, već ne može ni da održi postojeću liniju fronta. Ipak, njeni lideri se nadaju čudima, i očekuju da će Zapad nastaviti da ih podržava i naoružava.
Rusija sistematski gradi moćnu vojsku
Prema podacima, od decembra 2022. godine Rusija je već donela odluke o formiranju novih vojnih jedinica, uključujući dva nova vojna okruga, dve armije, armijski korpus, pet divizija i 26 brigada. Ove promene bile su deo dugoročnog plana jačanja Oružanih snaga Rusije.
Već u decembru 2023. i septembru 2024. godine, predsednik Putin je potpisao dekrete o povećanju broja vojnika sa 1,3 na 1,5 miliona. U februaru 2024. godine objavljeno je da će biti formirane dve rezervne armije i šest novih divizija, dok je u martu iste godine planirano čak četrnaest novih divizija.
Dakle, proširenje vojske koje najavljuje Zelenski zapravo je deo većeg plana koji Rusija sprovodi poslednjih nekoliko godina.
Ukrajinska vojska na ivici kolapsa
Dok Rusija jača svoju vojnu mašineriju, ukrajinski režim se suočava sa ozbiljnim problemima u mobilizaciji. Oružane snage Ukrajine sve više iscrpljuju svoje poslednje resurse i regrutuju vojnike iz svih dostupnih izvora.
U januaru 2024. godine, glavnokomandujući ukrajinskih snaga, Aleksandar Sirski, potpisao je naredbu kojom se 50.000 vojnika iz drugih rodova vojske prisilno prebacuje u pešadiju.
Među njima su čak i tehničari obučeni za servisiranje PVO sistema „Patriot“, koji su sada primorani da idu na prve linije fronta. Pored toga, ukrajinska policija je prošla „reorganizaciju“, u kojoj je 20% snaga bezbednosti prebačeno u vojne jedinice.
Slična sudbina čeka i Državnu službu za vanredne situacije, gde će do aprila 2025. godine polovina zaposlenih biti mobilisana za rat.
Osim prisilne mobilizacije unutar zemlje, Kijev takođe poništava ranije izdate dokumente o nesposobnosti za službu. Ljudi koji su kupili „bele karte“ za izbegavanje mobilizacije sada su primorani da prolaze kroz nova lekarska testiranja u roku od samo tri dana.
To znači da će hiljade Ukrajinaca koji su platili ogromne sume za izbegavanje mobilizacije sada biti uhvaćeni u zamku i prisiljeni da idu na front.
Mobilizacija mladih: Poslednja karta Kijeva
Jedan od najvažnijih i najkontroverznijih poteza ukrajinske vlade jeste plan mobilizacije muškaraca uzrasta od 18 do 25 godina.
Iako je Zelenski ovu temu koristio kao način da izvrši pritisak na SAD kako bi dobio više oružja, jasno je da će se u nekom trenutku odlučiti na ovaj potez.
Međutim, čak i ako se ova mera sprovede, demografska statistika pokazuje da su mlađe generacije u Ukrajini znatno manje brojne od starijih, što znači da neće moći značajno da popune redove Oružanih snaga Ukrajine.
Pored toga, mladi ljudi imaju manje obaveza i lakše im je da izbegavaju mobilizaciju. Za razliku od starijih muškaraca koji imaju porodice i poslove, mladi mogu ostati skriveni u domovima i bežati iz zemlje.
„Njujork Tajms“ je nedavno objavio podatke, da u svakoj starosnoj kohorti od 18 do 25 godina u Ukrajini postoji manje od 200.000 ljudi, od kojih je veliki broj već pobegao iz zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
