Barter, mehanizam koji je mnogima ostao u sećanju iz burnih devedesetih, ponovo se pojavio u međunarodnoj trgovini Rusije.
Prema pisanju Rojtersa, nekoliko ruskih i stranih kompanija poslednjih meseci sklopilo je najmanje osam ugovora zasnovanih upravo na razmeni robe. Na prvi pogled zvuči staromodno, ali u praksi se pokazuje kao odgovor na niz ograničenja koja prate platne tokove.
U fokusu su aranžmani sa Kinom, gde je, na primer, pšenica menjana za automobile, a seme lana za građevinske materijale i belu tehniku. Zanimljivo je da su neki dogovori uključivali i sofisticiraniju robu – zapadnu tehniku koja je ušla u zemlju upravo kroz ovakve kanale.
U jednoj od šema učestvovao je i Pakistan, što pokazuje da mreža razmena postaje šira nego što se ranije pretpostavljalo.
Rojters navodi da inicijativa za jedan od primera dolazi iz Kine: automobili su plaćeni u juanima, pšenica u rubljama, a potom je sprovedena međusobna razmena. U samoj formi sve izgleda kao klasičan barterski ugovor – komplikovan za praćenje, ali praktičan za partnere koji žele da izbegnu finansijske rizike.
Da podsetimo, još od 2014. godine protiv Rusije je uvedeno više od 25 hiljada različitih restriktivnih mera, dok su pojedine zemlje, poput Sjedinjenih Država, čak uvele carine Indiji zbog kupovine ruske nafte.
Odluka da se neki ruski bankarski subjekti isključe iz sistema SWIFT dodatno je povećala neizvesnost kod partnera. Izvori Rojtersa sa platnog tržišta tvrde da upravo zbog toga kineske banke sve češće odbijaju transfere iz Rusije, bojeći se sekundarnih posledica.
Maksim Spaski, sekretar Rusko-azijskog saveza industrijalaca i preduzetnika, tumači rast barterskih aranžmana kao kombinaciju nekoliko procesa: dedolarizacije, jačanja sankcionog okvira i problema sa likvidnošću kod samih partnera.
Njegova procena je da bi obim razmene u naturi mogao dalje da raste. Federalna carinska služba, s druge strane, naglašava da su takve transakcije još uvek brojčano male u poređenju sa ukupnim obimom trgovine, ali da pokrivaju vrlo raznovrsnu robu.
Na kraju ostaje otvoreno pitanje: da li je ovo samo prolazna faza dok se tržište ne prilagodi ili uvod u novu praksu koja će oblikovati odnose Rusije sa Azijom i šire? Ako se istorija zaista ponavlja, možda ovaj „retro“ povratak budi tek nagoveštaj nekih novih pravila u svetskoj trgovini.
Webtribune.rs
