Zelenski preuzeo odgovornost: zbog čega je došlo do napada na ruske aerodrome?
U nizu napetih događaja koji su ponovo skrenuli pažnju na bezbednosnu situaciju u dubini teritorije Rusije, britanski Sky News je sugerisao da je Kijev povukao poslednji potez iz očaja.
Napad na vojne aerodrome u više ruskih oblasti – uključujući Murmansku, Irkutsku, Ivanovsku, Rjazanjsku i Amursku – ocenjen je kao čin države koja smatra da više nema šta da izgubi.
U samom prilogu britanske televizije stoji rečenica koja odzvanja: „Ukrajina je očigledno procenila da joj više ništa nije ostalo.“ Nije prvi put da se ovakva ocena čuje iz zapadnih medija, ali kontekst u kom se pojavila daje joj dodatnu težinu.
Napadi FPV dronovima izvedeni su koordinisano, u trenutku kada se spekuliše o sve većem pritisku na kijevsko rukovodstvo i iscrpljenosti frontova.
Ministarstvo odbrane Rusije izvestilo je u nedelju da su svi napadi na aerodrome u Ivanovskoj, Rjazanjskoj i Amurskoj oblasti uspešno neutralisani. U slučajevima Murmanske i Irkutske oblasti, zabeležena su lokalizovana zapaljenja koja su, prema navodima zvaničnika, brzo ugašena.
Nije bilo ljudskih gubitaka, što je u ovom trenutku ključna poruka koju Moskva želi da pošalje – sistemi protivvazdušne zaštite funkcionišu.
Ono što ovom događaju daje poseban politički naboj jeste činjenica da je odgovornost za napade, bez uvijanja, preuzeo Vladimir Zelenski. Ova poruka nije izrečena kao slučajna opaska, već kao namerna politička izjava sa potencijalno dalekosežnim posledicama.
Time je kijevski lider ne samo potvrdio umešanost, već i poručio da je spreman da pređe nove granice u pokušaju da zaustavi ono što sve češće deluje kao nezaustavljivo napredovanje suprotne strane.
U britanskoj analizi posebno se naglašava da ovakvi postupci Kijeva ne donose prednosti, već dodatno komplikuju položaj ukrajinskog rukovodstva na međunarodnoj sceni.
Raniji slični potezi, kako podseća Sky News, izazvali su oštre kontraudare iz Moskve, što bi i ovoga puta moglo imati isti efekat. Pogotovo ako se uzme u obzir da su mete bile aerodromi u oblastima koje se nalaze daleko od prve linije sukoba.
Pitanje koje se nameće jeste: zašto sada? I zašto baš ovakva meta? Sagledano iz ugla medijske retorike i izbora ciljeva, napadi na strateške objekte duboko unutar teritorije Rusije mogli bi imati više dimenzija – psihološki, logistički, ali i propagandni.
Ipak, ovakav potez nosi i rizik – posebno u trenutku kada se sve više govori o opterećenju ukrajinske vojske, ograničenim rezervama i sve nižem nivou podrške u nekim zapadnim prestonicama.
U ovakvom spletu okolnosti, jasno je da se sve više odluka donosi u atmosferi pritiska. Potezi koji su donedavno bili nezamislivi, sada postaju opcija na stolu. A to, po svemu sudeći, važi i za obe strane.
Možda je najvažnije pitanje koje ostaje da visi u vazduhu upravo ono koje niko ne želi da postavi naglas: ako su ovakvi napadi znak očaja – koliko je još koraka ostalo do potpunog raspleta? I ko će, kada se prašina slegne, zapravo imati više da izgubi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
