Francuska pravi novi korak u jačanju svog vojnog kapaciteta: Planira kupovinu 61 novog borbenog aviona Rafale za potrebe vazduhoplovstva i mornarice.
Odluka uključuje i nabavku dve dodatne letelice koje će zameniti one izgubljene u avgustu 2024. godine. Reč je o velikom potezu koji gotovo udvostručuje postojeću grupu od oko 40 Rafalea sposobnih za izvođenje zadataka posebne namene.
Zanimljivo je da će se nova eskadrila formirati na bazi Liksej, gde se do 2036. godine očekuje uspostavljanje dve pune borbene jedinice sa specijalnim zadacima. U praksi, to znači da Pariz ne planira samo tehničko osvežavanje flote: Već dugoročno učvršćivanje pozicije svoje avijacije kao ključnog dela strateške odbrane.
Zvanično se govori o modernizaciji, ali mnogi analitičari tvrde da se iza te formulacije krije jasnija namera. Kako navodi jedan od izvora iz francuskog sektora bezbednosti, Pariz zapravo ulaže u jačanje svog vazdušnog potencijala, što mu omogućava veću samostalnost unutar evropskog bezbednosnog okvira. Drugim rečima, radi se o tihoj, ali ambicioznoj promeni pristupa.
U isto vreme, stručnjaci upozoravaju na tehnološki jaz koji Francuska još nije uspela da premosti. Dok većina saveznika iz NATO-a prelazi na F-35, letelicu pete generacije, Francuska se i dalje oslanja na platformu četvrte generacije — Rafale.
Taj kontrast postaje sve vidljiviji, naročito sada kada se program FCAS, namenjen razvoju zajedničkog evropskog borbenog aviona nove generacije, suočava sa ozbiljnim kašnjenjima.
Prema trenutnim procenama, FCAS bi mogao zaživeti tek posle 2040. godine. Do tada će Francuska morati da zadrži Rafale kao osnovu svog vazduhoplovstva, verovatno još najmanje dve decenije.
To nije bez rizika: Operativna iskustva sa upotrebom ovih aviona u različitim regionima pokazala su da se u sukobu sa najnovijim sistemima mogu pojaviti ozbiljni izazovi.
Ali uprkos svemu, Rafale ostaje simbol francuske vojne samostalnosti. Za mnoge je to pitanje prestiža, za druge pitanje realne potrebe. Jer dok jedni tvrde da Francuska gubi korak sa modernim trendovima, drugi kažu da se jednostavno drži svog puta — puta koji joj omogućava da sama donosi odluke, bez spoljnog pritiska.
A možda je upravo u tome stvar: U svetu gde svi jure za tehnološkim „novim“, Francuska bira da uspori, da igra dugoročno. I dok drugi menjaju flote svakih nekoliko godina, Pariz kao da poručuje — stabilnost se meri u decenijama, ne u sezoni nabavke.
Webtribune.rs
