Lideri Vladimir Zelenski i najvažniji predstavnici Evropske UNije, kao i Velike Britanije i još nekoliko evropskih država, ovoga puta su pristali — po prvi put — na predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se borbena dejstva u Ukrajini zaustave odmah uz polazišnu tačku — sadašnju liniju kontakta.
U zajedničkom saopštenju stoji: „Snažno podržavamo stav predsednika Trampa da bi borbena dejstva trebalo da prestanu odmah i da bi sadašnja linija kontakta trebalo da bude polazište za pregovore”.
Potpisnici dodaju da ih “ujedinjuje želja za pravednim i trajnim mirom, koji zaslužuje narod Ukrajine”, ali i da „ostaju posvećeni principu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom”.
Među potpisnicima su bili i: Ursula von der Lajen (predsednica Evropske komisije), Antonio Košta (predsednik Evropskog saveta), britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni, poljski premijer Donald Tusk, norveški premijer Jonas Gahr Støre, danska premijerka Mette Fredriksen i finski predsednik Alexander Stub.
Tramp je, posle sastanka u Vašingtonu sa Zelenskim prošlog petka, izrazio želju da se linija razdvajanja “zamrzne”.
Međutim — i tu počinju nervoze — Rusija je odmah stavila do znanja da takav predlog ne menja njenu poziciju: Vladimir Putin je više puta naglasio da uslov mira mora uključivati promenu granice i da je front-linija koju predlaže SAD neadekvatna za Moskvu.
Šta se menja — i šta ostaje isto
Do sada su Ukrajina i evropski saveznici kategorički odbacivali zamrzavanje borbi uz postojeću liniju kontakta kao polaznu tačku pregovora — oni su insistirali na obnovi stanja pre invazije i povratku teritorije.
Sada, po prvi put, Zelenski sa svojim evropskim sagovornicima prihvata da “linija kontakta” bude početna pozicija — iako uz naglasak da to nije konačna konfiguracija.
I dalje ostaje jasno: Ukrajina ostaje strana koja „seriozno želi mir“, dok Rusija, po njima, “nastavlja da bira nasilje i destrukciju” — i da do mirnog rešenja neće doći dok Putin ne bude spreman na stvaran dogovor.
Evropljani i Ukrajina planiraju da iskoriste zamrznute ruske suverene fondove da Ukrajina dobije sredstva koja su joj potrebna.
U najavi je sastanak European Council i koalicije voljnih krajem nedelje gde će se razmatrati nastavak pomoći Ukrajini.
Analitički ugao
Iz ugla koga prate rizične transformacije, ovo je veliki zaokret – jer je linija kontakta dosad smatrana podrazumevano lošijom opcijom za Kijev. Ipak:
To što je Ukrajina pristala na to kao polaznu tačku, može se tumačiti kao pragmatična promena taktike: prihvata se da se realnost na terenu uzme u obzir pre nego što se pregovara o konačnom stanju.
Ali — i to je ključno — razlika između “polazne tačke” i “konačnog stanja” ostaje — i to je prostor za pregovore.
Rusija, sa svoje strane, nije promenila poziciju — traži više od pukog zamrzavanja fronta; traži teritorijalne ustupke. To znači da, i pored zajedničkog saopštenja, realni pregovori ostaju izuzetno teški.
Postoji rizik: Ako zamrzavanje fronta postane “stalno stanje”, Ukrajina bi mogla da ostane sa gubitkom teritorije koju ne kontroliše. To je politički i vojni rizik za Kijev.
Evropa ulazi sa tim „prvog dana pregovora“ stavom, što znači da će se insistirati na nastavku podrške Ukrajini — i to je signal Moskvi da ne može “dobiti sve gratis”.
Šta nije jasno – i gde je otvoren kraj
– Nije eksplicitno potvrđeno da je Rusija prihvatila predlog zamrzavanja na liniji kontakta. Naprotiv — njena pozicija ostaje nepromenjena i očekuje veću ustupku od Kijeva.
– Nije jasno kako će konkretno izgledati mehanizam pregovora koji polazi od linije kontakta — ko sedi za stolom, kakvi su garancije, šta je „pravi i trajan mir“.
– Takođe nije navedeno kako će se tretirati pitanje teritorija, restitucije, bezbednosnih garancija — i koliko će Ukrajina pristati na kompromis.
– A ono najvažnije: Kako će se kazniti kršenje takvog zamrzavanja — ako do toga dođe — i ko će kontrolisati sprovođenje?
Na terenu — u danima koji slede — ovo saopštenje se može pokazati kao istorijski signal pripreme za pregovore, više nego kao stvarni završetak borbi. Ali isto tako, bez jasnog odgovora Moskve i konkretnih mehanizama, ostaje pitanje: da li je ovo stvarni početak okončanja ili samo novi diplomatski sloj u već dugoj krizi.
Webtribune.rs
