Novi rad nemačkih istraživača skreće pažnju na detalj koji bi mogao da promeni način na koji posmatramo prve signale neuroloških poremećaja.
U pitanju nije gubitak pamćenja niti konfuzija – već nešto što na prvi pogled deluje mnogo banalnije: nestanak čula mirisa.
Studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Communications, kombinuje eksperimente na miševima, PЕТ snimke ljudskog mozga i analizu uzoraka moždanog tkiva preminulih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
I u sva tri slučaja pojavljuje se isti obrazac – imuni sistem na neobjašnjiv način počinje da napada vitalna nervna vlakna koja povezuju olfaktornu bulbu sa lokusom koeruleusom, područjem mozga odgovornim za obradu senzornih signala.
Istraživači su kod životinja zabeležili rano oštećenje tih vlakana, a potom utvrdili da se sličan proces javlja i kod ljudi. PЕТ skeniranje jasno je pokazalo poremećaje na istim mestima, dok su analize moždanog tkiva otkrile hemijske promene koje varaju imuni sistem i podstiču ga da uništi sopstvene veze.
Takav nalaz, kako ističu autori rada, pruža „ubedljiv dokaz“ da gubitak mirisa nije samo prolazna neprijatnost već i potencijalni rani znak ozbiljnijih neurodegenerativnih procesa.
Posebno je zanimljivo što se sve dešava godinama pre nego što lekar uopšte postavi zvaničnu dijagnozu. To otvara pitanje – može li jednostavan test mirisa postati jeftin i dostupan alat za ranu detekciju bolesti? Stručnjaci su oprezni: iako rezultati obećavaju, put do praktične primene u kliničkoj praksi još je dug.
Ono što se sada zna jeste da miris, često potcenjeno čulo, može nositi mnogo više informacija o našem zdravlju nego što pretpostavljamo.
I baš u toj neočekivanoj povezanosti – između mirisa kafe ujutru i složenih moždanih mehanizama – možda leži prilika da se jednog dana bolest prepozna pre nego što napravi ozbiljnu štetu. A da li će medicina zaista krenuti tim putem, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
