Operativni plan za Nemačku, jedna je od glavnih strategija kojom se ovih dana bave Bundesver i vlada kancelara Olafa Šolca. Odbrambena taktika takozvani „Oplan DEU“, piše se od prošle godine, a uvod u taj obimni i prioritetni posao, bilo je osnivanje Teritorijalne komande nemačke vojske, septembra 2022.
Povod i razlog kreiranja ovog, prvog odbrambenog plana Nemačke od okončanja Hladnog rata, jeste oružani sukob u Ukrajini i strah da bi on mogao da se prelije ka zapadu.
Zbog svoje granične linije sa Poljskom, preko čije teritorije bi, smatraju vojni stratezi mogle da im stignu neprijateljske trupe, nemačka savezna pokrajina Donja Saksonija, označena je posebnom bojom na državoj mapi.
Sa „Oplanom“ se reorganizuju odbrana stanovništva i infrastrukture i precizno planira raspoređivanje NATO trupa na teritoriji Nemačke. Dokument ima na stotine stranica, a detalji su strogo poverljivi. Trebalo bi da bude završen do kraja marta, najavljuje magazin „Špigl“.
– Trenutno ne očekujem tenkovsku bitku u severnonemačkoj ravnici – ocenjuje demohrišćanski ministar unutrašnjih poslova Saksonije, Armin Šuster. – Od kraja Hladnog rata, granice NATO, pomerile su se na istok i Nemačka više nije država fronta.
To znači da ne očekujem tenkovsku bitku u ravnici na severu Nemačke, a nadam se, ni vazdušni desant ruskih padobranaca. Ali, našoj kritičnoj infrastrukturi, lukama, mostovima, energetskim kompanijama, nesumnjivo prete akti sabotaže, možda i specijalnih snaga koje su se već infiltrirale i pokušavaju da poremete ključnu infrastrukturnu mrežu.
Savezne države spremne su za prirodne katastrofe, ali ne i za rat i velike hibridne napade, smatra Šuster i dodaje da „u Nemačkoj postoji grub disbalans između vojnog pojačanja teškog sto milijardi evra i relativno arhaične civilne odbrane“, iako bi, dodaje „ova dva odbrambena stuba morala da budu u skladu i sadejstvu“.
U Nemačkoj je civilna zaštita u nadležnosti savezne i pokrajinskih vlada, dok vojni deo preuzima Bundesver. U konkretnim slučajevima, koji se navode u ovom planu, nije odgovorna federalna vlada, nego savezne države, jer se federalizam u skorašnjim krizama, nije pokazao efikasan za brzo delovanje. Vojni ekspert Karlo Masala apelovao je da se postojeće strukture stave na probu i da se domaći zakonodavci pozabave novim scenarijima iz pera NATO.
Jer, ključni faktor koji utiče na kreiranje Oplan, upravo su zahtevi Severnoatlantske alijanse prema Nemačkoj, zbog njenog geostrateškog položaja. Glavni zadatak je da se isplanira i obezbedi raspoređivanje i snabdevanje savezničkih i domaćih oružanih snaga u čvorištu Nemačke, da bi se stvorili uslovi za efikasno odvraćanje mogućeg neprijatelja i odbranu.
Namera tvoraca Oplan, koji podrazumeva odbranu Nemačke, ali i EU u celini, je civilno-vojna saradnja u svakoj kriznoj situaciji. U priču su aktivno uključene energetske i transportne kompanije ove, i pored proklizavajućih parametara, još najjače evropske ekonomije.
Vojska očekuje četiri pretnje, od kojih su neke već primećene: lažne vesti i dezinformacije kojima će, navodno, protivnik pokušati da utiče na odluke vlade i javno mnjenje. Očekuju se i napadi u sajber prostoru na energetske kompanije i telekomunikacije.
Postoji i upozorenje protiv ciljanog špijuniranja i sabotaža. Pored toga, kritična infrastruktura bi mogla biti meta balističkih projektila sa druge strane, pa se zato radi i na zaštitnom štitu.
Oplan DEU, trebalo bi da bude rezultat sveobuhvatnog planiranja operacija Bundesvera na kopnu, moru, u vazduhu i svemiru, kao i u sajber i informacionom prostoru, uz učešće civilnih partnera i vlasti, pokrajina i opština. Menja se obuka vojnika, njihova oprema i način razmišljanja.
Pomorski kapetan Frank Fanrih, pod rukovodstvom čijeg odeljenja se razvija Oplan DEU, dodaje da je ključni element civilno-vojna interakcija širom države. Reč je o vojnoj podršci civilnoj odbrani, ali i o civilnom doprinosu planiranju vojne odbrane.
– Unutrašnja i spoljna bezbednost teško da se više mogu odvojiti. Mi ćemo moći da ispunimo svoje zadatke samo uz podršku saveznih država, vlasti i privrede – poručuje kapetan Fanrih.
Nedostatak municije velika slabost
Anganžman fregate „Hesen“ u Crvenom moru u sukobu sa Hutima, pokazao je da bi nemačka mornarica morala da se osposobi za rat brže nego što se mislilo, ocenjuju u Bundesveru. Bezbednost vojnika na brodu nije bila ugrožena, ali kada je reč o odvraćanju Rusije, nedostatak municije je signal velike slabosti.
Neki analitičari smatraju da bi Moskva mogla da bude spremna za invaziju na članice NATO na Baltiku za pet, šest godina. A tamo bi nemačka mornarica morala da bude znatno intenzivnije angažovana, nego što je trenutno u Crvenom moru. „Nažalost, još nismo tamo gde bi trebalo da budemo kada se radi o nabavci municije – upozorava pomorski inspektor Jan Kristijan Kak.
U Bundesveru 16 komandi
– Ako se kriza nazire, važno je fleksibilno, zavisno od situacije doprineti efikasnom odvraćanju. Posebna struktura sa 16 pokrajinskih komandi Bundesvera, pokazala se izuzetno efikasnom – ističe general-major Andreas Hene, komandant Komandne oblasti i zamenik komandanta Teritorijalne komande Bundesvera. – Zaštita od katastrofa, civilna zaštita i odbrana moraju se posmatrati kao celina države i uz poštovanje i priznavanje odgovarajućih nadležnosti. Ovo zahteva zajedničko razumevanje i motivaciju da bi ukupna odbrana bila održiva.
(Novosti.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
