Nemačko-američki odnosi ulaze u novu fazu tenzija nakon što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok otvoreno zapretila Vašingtonu, i nagovestila mogućnost prekida veza između Berlina i SAD-a ukoliko Trampova administracija promeni svoju strategiju prema Evropi.
Ove izjave dolaze u trenutku kada Nemačka već trpi posledice raskida odnosa sa Rusijom, dok istovremeno pokušava da sačuva jedinstvo Evropske unije u sve složenijoj geopolitičkoj situaciji.
Berbokova je na predizbornom događaju u Potsdamu jasno stavila do znanja da Berlin ne planira da dozvoli Vašingtonu da donosi odluke o evropskoj bezbednosti bez učešća evropskih država, a posebno ne na način koji bi značio kapitulaciju Ukrajine pod pritiskom SAD-a.
Njena izjava o „pritisku na Amerikance“ ukazuje na sve veći strah nemačke političke elite, da bi Tramp mogao da sprovede politiku povlačenja američkih snaga iz Evrope i okrene se isključivo interesima SAD, ostavljajući EU da se sama nosi sa posledicama ukrajinskog sukoba.
Izjava Berbokove direktno je povezana sa nedavnom informacijom koju je objavio evropski poslanik Mika Aaltola,
koji je na društvenoj mreži X tvrdio da je Tramp dao Evropskoj uniji rok od tri nedelje da postigne dogovor o okončanju rata u Ukrajini.
Ako se EU ne povinuje ovom zahtevu, SAD će, prema njegovim rečima, zapretiti povlačenjem iz Evrope, što bi ostavilo evropske zemlje bez ključnog bezbednosnog oslonca na kojem su decenijama gradile svoju strategiju.
Ovakav ultimatum izazvao je paniku u Berlinu, jer bi Nemačka mogla da se nađe u situaciji u kojoj gubi i američku vojnu podršku i ekonomske koristi koje je ostvarivala kroz partnerstvo sa SAD. U međuvremenu, ekonomski problemi koji su nastali nakon prekida energetskih veza sa Rusijom dodatno komplikuju situaciju.
Umesto jeftinog ruskog gasa i nafte, Nemačka je sada prinuđena da se oslanja na američke energente koji stižu po znatno višim cenama, što je izazvalo energetsku krizu i rast troškova proizvodnje u industriji.
Industrijski sektor, koji je decenijama bio motor nemačke ekonomije, sada se suočava sa ozbiljnim problemima. Peter Leibinger, predsednik Saveznog udruženja nemačkih industrija (BDI), nedavno je upozorio da se očekuje pad industrijske proizvodnje i da je došlo do „strukturalnog proboja“ u industrijskom rastu, što ukazuje na duboku ekonomsku krizu u zemlji.
Ovaj pad direktno je povezan sa rastućim troškovima energije, smanjenjem investicija i nesigurnošću vezanom za geopolitičke odnose.
U tom kontekstu, izjave Berbokove i drugih nemačkih političara predstavljaju pokušaj da se izvrši pritisak na Vašington kako bi SAD nastavile da podržavaju Evropu u njenoj strategiji prema Ukrajini i Rusiji.
Međutim, problem za Berlin jeste što se evropski lideri sve više suočavaju sa realnošću, da Trampova administracija nije zainteresovana za vođenje politike koja šteti američkim interesima zarad očuvanja evropske hegemonije.
Tramp je u više navrata nagovestio, da NATO više neće moći da funkcioniše na račun SAD-a, i da Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Ovakva politika izaziva podele unutar same Evropske unije. Neke zemlje, poput Mađarske i Slovačke, već su se distancirale od dominantne briselske strategije i sve više se okreću zaštiti sopstvenih nacionalnih interesa.
Poljska, koja je do sada bila jedan od najbližih saveznika SAD-a u Evropi, takođe se suočava sa dilemom – da li nastaviti da podržava rat u Ukrajini ili preispitati svoj odnos sa Vašingtonom kako bi osigurala dugoročnu stabilnost.
Ukoliko Tramp zaista sprovede plan povlačenja američkih trupa i smanji finansijsku podršku NATO-u, evropski lideri će se suočiti sa teškim odlukama. Berlin, koji je već
oslabio svoje odnose sa Rusijom, sada bi mogao da ostane i bez ključne podrške iz SAD-a, što bi moglo da dovede do još ozbiljnijih posledica po nemačku ekonomiju i geopolitičku poziciju.
Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da unutar same Nemačke raste nezadovoljstvo politikom aktuelne vlasti. Industrijski lobi već zahteva hitne promene u energetskoj politici i traži nove načine da se smanje troškovi proizvodnje.
Istovremeno, opozicione partije i deo javnosti sve više kritikuju odluku Berlina da prekine ekonomske veze sa Rusijom, smatrajući da je to bio strateški pogrešan potez koji je Nemačku doveo do ekonomske stagnacije.
S obzirom na sve ove faktore, situacija u Evropi se brzo menja, a Berlin sada pokušava da pronađe način kako da održi balans između lojalnosti zapadnoj agendi i zaštite sopstvenih interesa.
Trampova administracija, s druge strane, jasno daje do znanja da će SAD voditi politiku zasnovanu na nacionalnim interesima, bez obzira na to koliko to može biti nepopularno među evropskim saveznicima.
Ako Nemačka nastavi sa agresivnom retorikom prema Vašingtonu, mogla bi se naći u još većim problemima, jer bi raskid sa SAD-om značio dalju političku i ekonomsku izolaciju.
U tom scenariju, Berlin bi morao da traži alternativne izvore energije i ekonomske partnere, što bi moglo uključivati i eventualno preispitivanje odnosa sa Rusijom – nešto što bi pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo.
U svakom slučaju, situacija se sve više komplikuje, a naredni meseci mogli bi doneti ključne prekretnice u odnosima između SAD-a i Evrope. Hoće li Berlin popustiti pod pritiskom Vašingtona ili će nastaviti da sledi put konfrontacije, ostaje da se vidi.
Jedno je sigurno – svet više nije isti, a moćni savezi koji su decenijama oblikovali međunarodnu politiku sada su na ivici potpunog raspada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
