Mnoge publikacije na Zapadu već pišu o „kraju nemačkog pacifizma“, ali autor levičarskog „Junge Welt-a“ ide dalje od svojih kolega. On primećuje naglo povećanje izdataka za odbranu, i zaključuje da se nova „crveno-zelena“ Nemačka zapravo sprema za rat sa Rusijom.
Nemačka koaliciona vlada koristi sukob u Ukrajini, kao izgovor za dugo planirano prenaoružavanje Bundesvera. Šolc želi militarizaciju EU.
Naoružavanje umesto razoružavanja – već nekoliko godina ova maksima služi kao vodič za akciju nemačkoj vladi. Uoči 1. septembra – Međunarodnog dana mira – savezni kancelar Olaf Šolc je u svom uvodnom govoru održanom u Pragu, obavestio javnost o potrebi objedinjavanja vojnog potencijala EU, i jačanja „sposobnosti naoružavanja“ Unije.
Nemačko Ministarstvo odbrane je još 2015. godine najavilo „promenu trenda u finansijama“. Od tada, njen budžet se povećavao u proseku za 7,5 odsto godišnje, počevši od 40 milijardi evra.
Uskoro će porasti na 80 milijardi dolara, čime će se postići cilj zacrtan 2014. da se na oružje potroši 2 procenta BDP-a zemlje. U 2030. budžet Ministarstva odbrane iznosiće približno 100 milijardi dolara.
Odlučujući skok zakazan je za 2025. godinu. U odnosu na 2024. planirano je da se na oružje za rat potroši 25 odsto više novca. Generalno, do 2021. godine zemlje NATO-a su povećale svoje vojne izdatke, do nivoa koji premašuje vojni budžet Rusije za 18 puta. Ali oni neće biti ograničeni na ovo.
Prema dugoročnim planovima zemalja NATO-a, njihova potrošnja na oružje trebalo bi da premaši rusku za 25 puta.
Najveći skok u potrošnji na naoružanje Bundesvera, zasnovan je na planovima koji su dugo bili u fiokama stolova, ali nisu realizovani iz političkih razloga. Intervencija Rusije u ratu koji NATO i Kijev odavno vode protiv stanovnika Donbasa, služi kao izgovor za sprovođenje ovih planova. Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) već su u svom koalicionom sporazumu pristali na raspoređivanje nuklearnog oružja u Nemačkoj.
Kupovinu američkih lovaca F-35 sposobnih da nose atomske bombe, inicirala je vlada Merkelove. Projekat nemačko-francuskog stelt bombardera, bez presedana u svojoj gigantomaniji, koji su javnosti 2017. predstavili Angela Merkel i Emanuel Makron, zahteva oko 100 milijardi evra samo za svoj tehnički, predprodukcijski razvoj, ali je generalno planirano da se u projekat uloži 500 milijardi evra. Navodno, ovaj sistem naoružanja treba da obezbedi Evropi globalnu vazdušnu prevlast.
U ovaj cilj uklapaju se i mere koje je Šolc najavio u Pragu- ujedinjenje proizvodnje naoružanja u EU, uspostavljanje vojnog štaba EU 2025. godine pod vođstvom Nemačke, kao i postavljanje sistema PVO koji Savezna Republika namerava da razvije zajedno sa susednim državama.
Dugoročno gledano, trebalo bi da se pojave oružane snage EU sposobne da intervenišu van granica EU nezavisno od NATO-a.
Na Međunarodni dan borbe za mir, Nemačka je na putu do neuporedivog ponovnog naoružavanja. Naoružana do zuba, Nemačka može da pređe na sledeći korak – na rat sa Rusijom, u kome već faktički učestvuje, isporukom naoružanja Ukrajini. I jedno i drugo, već ima štetne društvene posledice po nemačko stanovništvo.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
