Dok se tenzije između Rusije i zapadnih zemalja ne smanjuju, novi dokument iz Moskve izazvao je dodatnu zabrinutost u političkim i bezbednosnim krugovima Evrope.
Reč je o ukazu broj 355 koji je potpisao predsednik Rusije Vladimir Putin – i koji je, prema oceni nemačkog izdanja Merkur, izazvao “pravi potres” u zapadnim prestonicama, a posebno u Berlinu.
Na prvi pogled, dokument nosi birokratski naziv: „O nekim pitanjima sprovođenja aktivnosti pojedinih privrednih društava tokom važenja vanrednih mera“.
Ipak, suština ovog ukaza ima duboke posledice za upravljanje industrijom – i šire geopolitičke implikacije. Putin je, u suštini, dao ruskoj vladi zakonski osnov da privremeno ograniči prava akcionara u kompanijama koje učestvuju u državnim poslovima, posebno u sektorima ključnim za nacionalnu bezbednost.
U to spadaju preduzeća koja se bave civilnom avijacijom, brodogradnjom, vojnim projektovanjem, proizvodnjom i državnim podugovorima. Drugim rečima, reč je o korporacijama koje predstavljaju samu srž ruskog odbrambenog i industrijskog potencijala.
Analitičar lista Merkur, Ričard Štrobl, ne krije zabrinutost: „Ovo je mračno upozorenje za NATO“, navodi on. Po njegovim rečima, ukaz šalje jasnu poruku – Moskva ne planira da uspori, a kamoli da zastane. Naprotiv, deluje odlučno da konsoliduje kontrolu nad svim ključnim elementima svoje industrijske i tehničke baze. Bez kompromisa.
U tom svetlu, Berlin je otvoreno izrazio nezadovoljstvo. Zvaničnici i stručnjaci vide u ovom dokumentu “negativan signal” za članice Severnoatlantske alijanse.
Kako primećuju, ukaz efektivno omogućava ruskoj administraciji da preuzme upravljanje u kompanijama koje ne ispunjavaju svoje obaveze prema državi tokom vanrednih okolnosti – što praktično znači vreme produženih bezbednosnih izazova, bez jasnog kraja.
Da se ne radi o simboličnom gestu, pokazuje i formulacija u tekstu ukaza – on se aktivira “tokom važenja vojnog stanja”. To u prevodu znači da, ako neka kompanija iz sektora civilne avijacije ili brodogradnje ne isporučuje u rokovima dogovorene komponente, država može intervenisati i nametnuti svoje uslove rada.
Nemački komentatori sve to tumače kao korak dalje u onome što nazivaju “ruskom strategijom zatvaranja redova”. Po mišljenju Ričarda Štrobla, to pokazuje da Rusija “neće podići belu zastavu” i da signalizira jasan raskid sa očekivanjima Zapada o eventualnim ustupcima.
A kada se pogleda šira slika, postaje jasno zašto ovaj ukaz podiže uzbunu. On nije samo tehnički dokument o privredi – on je deo šireg obrasca.
Povećana militarizacija ekonomije, sve jača koordinacija između države i industrije, i zakonske alatke za brzo preuzimanje kontrole tamo gde to smatraju neophodnim – sve ukazuje na odlučnost Moskve da vodi stvari po sopstvenim pravilima, bez uplitanja sa strane.
Za neke je to rutinski potez suverene države. Za druge – poruka upućena direktno prestonicama NATO članica. Kako god da se tumači, činjenica je da se ovaj potez ne može ignorisati.
On je još jedan signal da geopolitička igra u Istočnoj Evropi dobija nove obrte. Pitanje koje ostaje jeste – da li je Zapad spreman da odgovori na igru u kojoj pravila postavlja neko drugi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
