Američki potpredsednik tražio je od Merkelove da pošalje ratne brodove kroz Kerčanski moreuz blizu Krima
Blumberg je u četvrtak bacio vest bombu, navodeći tri izvora na visokim pozicijama koji su upoznati sa američko-nemačkim razgovorima na prošlonedeljnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je otkrila da je američki potpredsednik Majk Pens pokušao da uveri nemačku kancelarku Angelu Merkel da direktno provocira Rusiju slanjem nemačkih brodova kroz Kerčanski moreuz , dva kilometra široko žarište Krima, gde je Rusija 25. novembra uhvatila ukrajinske brodove i njihove članove posade.
[adsenseyu1]
Merkel je odbila napore koje je Blumberg opisao kao „pomorski manevar u dvorištu Rusije s ciljem izazivanja predsednika Vladimira Putina“. Merkel je odbila Pensova urgiranja navodeći rezerve koje je izrazio ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koji je takav čin smatrao „nedovoljnim“ kako bi se osiguralo da Rusija trajno otvori kanal, prema izvorima. Izvori kažu da je Pensov plan osmišljen da „pokaže Putinu da zapadne sile neće predati svoj pristup tim vodama“.
Interesantno je da se stav Merkelove nije zasnivao na bilo kakvoj principijelnoj želji da se promoviše mir ili spreče nepotrebne provokacije koje bi potencijalno mogle izazvati regionalni rat između Ukrajine i Rusije i zapadnih saveznika.
Merkel je nagovestila da je voljna, u koordinaciji sa Francuzima, da pošalje konvoj kroz vodeni put kao jednokratni manevar, ali Porošenko je rekao da to nije dovoljno da se reši njegov problem – on želi da obezbedi da je moreuz stalno otvoren, kažu izvori. Francuska je takođe odbila da učestvuje, ocenjujući tu ideju kao nepotrebnu provokaciju, prema još jednom zvaničniku koji je odbio da bude identifikovan.
Posle kontroverznog referenduma o statusu Krima 2014. godine, koji je rezultirao da poluostrvo dođe pod rusku vladavinu, Rusija je optužena da guši ukrajinsku mornaricu da pristupi svojim lukama na Azovskom moru, severno od Kerčkog moreuza.
Kada je ukrajinski mornarički ulaz kroz, sada sporni plovni put, došao do izražaja u novembru prošle godine, ruska mornarica je pucala na tri ukrajinska broda koja su pokušala da pređu prolaz pre nego što su zauzeli brodove i 24 ukrajinska mornara, koje je Moskva odbila da oslobodi, uprkos ličnim pokušajima francuskog predsednika Emanuela Makrona i drugih zapadnih lidera da intervenišu u napadu.
Nadalje, kako primećuje Blumberg, Rusija je dovršila putni most preko Kerčkog moreuza kako bi učvrstila krimske veze s kopnom i navodno je u procesu dodavanja železničke veze. U međuvremenu, Kijev je pokušao da objedini međunarodne saveznike kako bi organizovali kampanju pritiska koja bi prisilila Rusiju da otvori moreuz za ukrajinska i druga srodna plovila.
Ali nije samo ovo najnovije otkriće nemačkog i evropskog oklevanja da započne borbu sa Moskvom preko moreuza otkrilo da Ukrajina ima slabu stranu, sporazum iz 2003. između Rusije i Ukrajine posmatra Azovsko more kao „unutrašnje“ vodeno telo, za koji svaki spoljni vojni brod mora da ima pristanak Moskve i Kijeva kako bi prošao.
Ukrajina je nedavno izjavila da je ruska zaplena ukrajinskih brodova i posade prekršila uslove ugovora, za koje je Moskva rekla da su pre svega bili agresori protiv ruskih brodova.
Tokom protekla dva meseca i britanski i američki vojni brodovi ušli su u Crno more južno od Kerčanskog moreuza, ali niko drugi nije napravio korak dalje ka severu od incidenta u Kerčanskom moreuzu, koji je imao potencijal da dovede Rusiju i Ukrajinu u još direktniji sukob, sa zapadnim saveznicima koji podržavaju Kijev.
„Oni, iskreno, ne vole nas u Crnom moru,“ rekao je general Kurtis Skaparoti iz američke evropske komande i vrhovni komandant NATO-a, Komitetu za oružane snage Senata, dok je ove sedmice spominjao Rusiju.
Skaparoti je dalje pozvao na više zastrašujuću vatrenu moć, posebno navodeći „rusku pretnju“ kao nešto za šta su Sjedinjene Države i dalje nepripremljene: „Još uvek mi nije lagodno sa stajalištem odvraćanja koje imamo u Evropi“, rekao je on.
„Dok SAD održavaju globalnu vojnu superiornost nad Rusijom, razvoj ruskih sposobnosti preti da naruši našu konkurentnu vojnu prednost“, objasnio je on.
Tako čak i priznanje Vrhovnog savezničkog zapovednika Evrope, ni SAD ni njeni evropski saveznici poput Nemačke ili Francuske nisu spremni da pokrenu veliki sukob s Moskvom, kao što se čini da je Pens bio spreman i voljan.
Webtribune.rs
