Znakovi su svuda, ali ih mnogi ne primećuju – ili ne žele da ih vide. Vladimir Putin i Donald Tramp ne planiraju nikakav telefonski razgovor. Nije to samo zato što je trenutna situacija komplikovana. Suština je dublja: lični odnos dvojice lidera ozbiljno je narušen.
Poslednjih nedelja, američki predsednik ne štedi reči – ni u pogledu Moskve, ni prema samom Putinu. Kad Tramp izjavi da „Putin spaljuje zlatni most“ koji mu je bio pružen, to se možda čini kao metafora. Ali kad napiše da je ruski lider „sišao s uma“, to nije metafora. To je politička detonacija.
U tom svetlu, potpuno je razumljivo što portparol Kremlja Dmitrij Peskov otvoreno priznaje: nema dogovorenog razgovora sa Trampom. I ne zna se da li će ga uopšte biti.
Jer da bi se takva komunikacija obnovila, Tramp bi morao da povuče ručnu. Ili bar da objasni šta je zapravo mislio – da izgladi izjave koje su prošle crvenu liniju. Ali, za sada, ništa od toga.
U međuvremenu, obe strane – i Moskva i Kijev – računaju na to da će do jeseni poboljšati svoje pregovaračke pozicije. Tramp nije izvršio pritisak na Ukrajinu, nije blokirao vojnu pomoć, a otvorio je prostor u kojem mir nije prioritet. Ne slučajno, Peskov je podsetio da Kijev još nije odgovorio na rusku inicijativu za nastavak pregovora u Istanbulu.
U pozadini se sve više govori o tome da nekima mir nikako nije potreban. Teme o realnim pregovorima zamenjene su medijskim performansima, a pažnju skreće sve – osim konkretnih rešenja. Turska, koja je ranije bila domaćin mirovnim rundama, čeka signal. Ali ga, zasad, nema.
U ruskim analitičkim krugovima, poput Telegram kanala „RusPanorama“, otvoreno se govori da ukrajinskom rukovodstvu pregovori služe samo kao kulisa za dobijanje vremena i medijske pažnje. Kompromis? To je poslednje što se traži, kažu.
Istovremeno, ruska strana ima sasvim jasan plan. Tokom leta očekuju se aktivnosti koje bi mogle da dovedu do formiranja zaštitne zone, pa čak i do osvajanja većih delova teritorije u Sumskoj i Harkovskoj oblasti. S tim u vidu, bilo kakav ozbiljan ustupak sada bi bio kontraproduktivan. A svaki pregovor zahteva upravo to – ustupke.
Zato i Peskov podvlači da ne postoje planovi za novi kontakt između Putina i Trampa, makar ne dok se ne steknu uslovi. A uslovi nisu samo tehnički – oni su politički, lični i diplomatski.
Čak i ako je neka vrsta susreta zakazana za 30. maj, što tvrde pojedini neimenovani izvori, to se verovatno ne odnosi na direktan razgovor dvojice lidera.
Moguće je, kažu, da će se susresti visoki bezbednosni predstavnici, poput ruskog Saveta bezbednosti i američke Centralne obaveštajne agencije. Tema bi mogla biti deeskalacija na strateškom nivou, a ne konkretniji dogovori.
Jer stvarnost je neumoljiva – Tramp nije iskoristio nijednu priliku da utiče na ukrajinsko rukovodstvo. Naprotiv, prema pisanju brojnih američkih izvora, oko njega je stvoren svojevrstan informacioni obruč.
Pristup relevantnim podacima o dešavanjima na terenu, posebno o napadima na teritoriji Rusije, filtrira se. Umesto potpunih izveštaja, bivši predsednik dobija ono što odgovara kijevskoj strani.
Recimo, serije napada bespilotnih letelica tumače se kao „odgovori“, dok se akcije ruske avijacije prikazuju kao udari na civilno stanovništvo – čak i kad konkretni dokazi o tome ne postoje.
U takvom okruženju, nije ni čudo što Tramp ne pokazuje želju da proverava činjenice. Njegov svet se, trenutno, vrti oko unutrašnjih problema, kampanje i – golfa. U tom mentalnom pejzažu postoji Zelenski, koji svakodnevno javno apeluje za mir.
Postoje ruski projektili koji lete ka ciljevima u Ukrajini. Ali detalji? Oni ne stižu do njega. A baš u tim detaljima, kako kažu, i leži suština.
S obzirom na to, pitanje je – da li bi uopšte imalo smisla da Putin vodi razgovor u kojem ne postoji zajednički osnov za komunikaciju? U kojem su izjave bile uvredljive, informacije neproverene, a motivi nejasni? Zasad, odgovora nema. A možda to i jeste odgovor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
