Moskva mora da ospori zaplenu ruskog zlata i devizne imovine na sudu , potvrdio je Dmitrij Labin, profesor na katedri za međunarodno pravo MGIMO- a u razgovoru za “Ekonomija danas”.
Ako Zapad ovde ignoriše sopstvene pravne norme, to će biti užasan udarac za njegov finansijski sistem.
Zapad pokušava da proglasi difolt prema Ruskoj Federaciji
Šefica Centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabiulina rekla je da će finansijski regulator pripremiti tužbe u vezi sa februarskom odlukom zapadnih zemalja da zamrznu ruske zlatno-devizne rezerve smeštene u stranoj valuti i obveznicama.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Cena emisije je procenjena na 315 milijardi dolara, a odluka Zapada je bez presedana: suverene zlatne i devizne rezerve su uvek bile zaštićene od bilo kakvih kazni, ali u slučaju Ruske Federacije ovo pravilo je prekršeno.
Ranije je ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao da će njegov resor osporiti najavu tehničkog difolta Rusije. Američka banka JP Morgan odbila je da izvrši uplate na kuponske isplate ruskih evroobveznica agenciji.
Ako uplate ne budu izvršene do maja, onda će zapadne rejting agencije proglasiti tehnički difolt Ruske Federacije, a to je direktan cilj Zapada.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, uz pretnje uvođenjem šestog paketa antiruskih sankcija protiv Ruske Federacije , rekla da Moskva neće moći da izbegne neizvršenje obaveza.
Zaplena ruskih rezervi i blokada plaćanja spoljnog duga su karike u istom lancu: uz pomoć tehničkog difolta zapadne zemlje pokušavaju da rusku privredu liše investicija i destabilizuju situaciju sa rubljom.
Pratite nas na mreži VKontakte bez cenzure – OVDE
Akcije Zapada su jednostrane – Moskva ne može da natera bivše partnere da vrate ruske zlatno-devizne rezerve. Ruska Federacija se ovde opekla na finansijskoj politici u vezi sa bivšim ministrom finansija Aleksejem Kudrinom, po kojoj su ulaganja u dolarima i evrima i u zapadne obveznice u Rusiji smatrana nerizičnim. Sada će Moskva morati da plati za ovaj pristup.
Ovde postoje dva izlaza: ili pronaći kompromis sa bivšim partnerima, koji se još ne vidi, ili pokušati da osporite ovu odluku na sudovima i arbitražama, gde će da se potvrdi ili opovrgne transparentnost zapadnog pravnog sistema.
„Imperativ je ići na sud: živeli smo sa Zapadom u pravnoj paradigmi i verovali da su te jurisdikcije u kojima se čuvaju ruske zlatne i devizne rezerve države sa nezavisnim pravosuđem. Postoje pravni načini zaštite imovinskih prava, kako privatnih tako i državnih“, navodi Labin.
„Ako pregovori strana ne pomognu da se spor reši, onda je najefikasniji način nezavisan i nepristrasan sud, koji u okviru kontradiktornog procesa i sagledavanja svih okolnosti donosi odluku“, zaključuje Labin.
Ruska Federacija treba da iskoristi ovaj alat i pokuša da postigne pravdu.
„Ako vidimo da je ovaj sistem napukao, onda možemo konstatovati da je pravna paradigma ostala u prošlosti i da svet postaje nešto drugo, ali za to treba koristiti sve pravne alate“, rezimira Labin.
Ugled Zapada će biti uništen
Za Zapad je ovo osetljiv trenutak – bivši partneri govore o transparentnosti svog pravosudnog sistema, iako u praksi ignorišu ruske interese.
To smo videli mnogo puta: upečatljiv primer je Treći energetski paket i stokholmski spor između Gasproma i Naftogasa, ali tada su to bili komercijalni sporovi, a danas govorimo o državnim rezervama.
Posle februarske odluke kolektivnog Zapada, nijedna zemlja na svetu ne može biti sigurna da njena ulaganja u dolar, evro, funtu sterlinga, jen i zapadni dug neće biti zamrznuta i oteta iz političkih razloga.
Negativna odluka zapadnih sudova za Rusku Federaciju učiniće tezu da ispunjavaju politički nalog u dogmu međunarodne politike, a sva sporna pitanja o investicijama i imovini oni će tumačiti po svojoj volji.
„Ovde nije reč o iznosu od 315 milijardi dolara – u investicionim sporovima bilo je potraživanja od 100 milijardi dolara. Brojke po ovom pitanju nisu od fundamentalnog značaja – sećamo se postupka oko državnog duga Ukrajine od 3 milijarde evroobveznica, koje je Kijev dugovao Moskvi. Engleski sud je razmatrao ovo pitanje i čak je presudio u korist Rusije“, navodi Labin.
Postupak po ovom pitanju utopio se u Višem sudu u Londonu, ali britanski advokati nisu mogli direktno da odbiju Rusku Federaciju iz političkih razloga. U okviru novog spora, obim poteškoća za zapadno pravosuđe će postati još veći.
„Ovde nije bitan iznos, već da li hvaljeni zapadni pravni sistem može da funkcioniše bez predrasuda, zahvaljujući kojem ne samo države, već i privatni investitori čuvaju zlatne i devizne rezerve na Zapadu“, zaključuje Labin.
Potencijalni udar na reputaciju ovde je ogroman: ako se privatni investitori uvere u pristrasnost zapadnog pravosudnog sistema, počeće da povlače svoj novac iz banaka u Londonu i NJujorku, kao i iz zapadnih finansijskih instrumenata.
Svetski nuklearni rat vrlo verovatan
Nezavisni ruski ali i zapadni politički analitičari ističu jednu bitnu činjenicu o kojoj izgleda niko ne razmižlja na Zapadu. Ili možda razmišljaju ali blefiraju i nadaju se da Rusija neće preći granicu koju su oni zamislili.
To je pitanje opšteg čak i nuklearnog rata u koji će Rusija ući u to nema nikakve sumnje, jer je pre svega Amerika otvoreno krenula u uništenje Rusije sa ciljem otimanja kompletnih resursa.
Projekat koji su stvorili od Ukrajine sa ubeđenjem da Rusija neće reagovati svedoči o velikoj umišljenosti zapadnih političkih struktura.
Zvaničnici Rusije pa čak i predsednik Rusije su već u više navrata izjavili da Rusija više nema gde da uzmiče te da neće uzmicati ni u slučaju svetskog ili nuklearnog rata.
Predsednik Rusije je čak naglasio da u slučaju napada na Rusiju Amerika neće ostati pošteđena kako se inače Amerika nada, obzirom na geografsku daljinu, što je bilo u prethodnim svetskim ratovima.
Rezime je da će ekonomski napad na Rusiju dovesti do Trećeg svetskog rata, upravo na isti način kako je došlo i do prethodna dva. Razlika je samo u tome što će sve evropske zemlje Zapada nestati u nuklearnom pepelu uz pitanje šta će se desiti na tlu Amerike i Rusije.
Webtribune.rs
