Postoji li skriveni život ispod omotača Zemlje? Naučnici pokreću ekspediciju kojom žele to da otkriju.
Pre 60 godina je dizajnirana misija čiji je cilj da se kroz dno okeana dođe do Zemljinog omotača i da se on probije. Naučnici se nadaju da bi mogli da uzmu uzorak omotača i da dobiju odgovore na neka važnija pitanja o unutrašnjosti naše planete i mogućem životu u unutrašnjosti.
[adsenseyu1]
Misija počinje iduće nedelje iz Kolomba na Šri Lanki, gde će započeti bušenje na dnu Indijskog okeana. Tamo će tim naučnika probušiti 3 kilometra sloja kamenja, prikupivši uzorke površinskog omotača.
Ukoliko sve prođe kako treba, mogu se očekivati i drugi slični projekti u budućnosti.
Smatra se da se granicu između površinskog omotača i spoljnog omotača jezgra čini Mohorovičić, poznat još i kao Moho, mesto na kom dolazi do promene brzine seizmičkih talasa.
[adsenseyu4]
Mohorovičić je prvi otkrio hrvatski naučnik Andrija Mohorovičić 1909. godine kada je nastao zemljotres negde blizu Zagreba u današnjoj Hrvatskoj. To je zapravo granični sloj koji razdvaja okeansku i kontinentalnu koru od spoljnog omotača jezgra koji se nalazi ispod.
Davne 1960. godine, pokrenut je sličan projekat na obali Meksika, ali je prekinut nakon što je izbušeno oko 183 metra. Sada će naučnici pokušati da izvedu nešto što niko nikada ranije nije učinio.
[adsenseyu1]
„Ovo je jedan od najvećih naučnih poduhvata veka“, rekao je Henri Dik, geofizičar i učesnik ekspedicije.
Pored geologije, naučnici žele da saznaju više i o biološkoj raznovrsnosti.
Smatra se da se na mestu gde će se vršiti ekspedicija nalazi izvor takozvanog serpentinita koji se formira kada morska voda reaguje sa peridotitom u kamenu omotača, pogotovo u onom delu koji je pomeren naviše tektonskim pločama.
Naučnici se takođe nadaju da će identifikovati mikrobiološke vrste koje žive od metana, gasa koji nastaje kada se formira serpentinit.
Prva faza projekta će početi ovog meseca i trajaće sve do kraja januara iduće godine. Ne zna se tačno kada će početi druga i treća faza, ali se zna da će se za bušenje koristiti japanski brod Chikyu.
Webtribune.rs
[adsenseyu4][adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
