Naizgled običan sastojak iz svake kuhinje, med, sve češće se pojavljuje u ozbiljnim naučnim radovima.
Najnovija analiza, sprovedena na Univerzitetu u Granadi i objavljena u časopisu Nutrients, otvorila je pitanje da li proizvodi pčelarstva mogu igrati ulogu u borbi protiv poremećaja pamćenja i kognitivnih disfunkcija. I to ne na simboličan način, već kroz konkretne molekularne mehanizme.
Istraživači su se oslonili na čak 27 ranijih studija i pokušali da povežu rezultate. Zaključak je intrigantan: med i srodni proizvodi imaju potencijal da utiču na ključne procese u mozgu povezane sa razvojem bolesti poput Alzheimerove.
Naravno, odmah je naglašeno – sve je za sada viđeno na životinjskim modelima, od miševa i crva do insekata, i u laboratorijskim uslovima. Ljudi su sledeći korak, ali još nije došlo do toga.
Kako to zapravo izgleda na nivou ćelija? Najpre, oksidativni stres. To je stanje kada u telu ima previše aktivnih formi kiseonika – slobodnih radikala koji oštećuju ćelije. Med je tu pokazao iznenađujuću snagu.
Njegovi polifenoli i flavonoidi, antioksidanti koji su prirodno prisutni u pčelinjim proizvodima, uspeli su značajno da smanje taj pritisak. Naučnici taj efekat upoređuju sa vrstom unutrašnjeg štita koji štedi neurone od postepenog propadanja.
A tu su i mitohondrije – male “elektrane” unutar ćelija. Kada one oslabe, nema dovoljno energije da se održe veze među neuronima. Eksperimenti na miševima pokazali su da ekstrakt meda može da spreči oštećenja mitohondrija izazvana neurotoksičnim glutamatom. To je moment kada jednostavan zaslađivač iz kuhinje iznenada ulazi na teren ozbiljne neurobiologije.
Priča se ne završava tu. Naučnici su ispitivali i uticaj na zapaljenske procese u nervnom sistemu. Med je, kako kažu, “gasio vatru” – smanjivao nivo citokina i enzima koji pojačavaju upalu. Rezultati in vitro i na životinjama pokazuju da je dolazilo do poboljšanja kognitivnih funkcija, što je za mnoge istraživače bio neočekivan nalaz.
Posebno je zanimljiv deo o proteinima koji se najčešće vezuju za Alzheimerovu bolest – amiloid i tau. Kada ih ima previše, oni formiraju naslage i zapetljane strukture koje razaraju moždane ćelije.
A neki tipovi meda, prema rezultatima na crvima i miševima, uspeli su da smanje njihovu toksičnost i gomilanje. To je podatak koji zvuči obećavajuće, ali, kako ističu autori, i dalje ne znači da će isti efekat biti primećen kod ljudi.
U jednom trenutku čitav pregled se može čitati kao mapa nade – oksidativni stres, mitohondrijska disfunkcija, neuroinflamacija, amiloid, tau-protein – i svuda tragovi da bi med mogao da odigra zaštitnu ulogu. Ali onda dolazi hladan tuš: sve ovo su još uvek predklinički nalazi, bez ijednog ozbiljnog kliničkog ispitivanja na ljudima.
Da li to znači da ćemo jednog dana med tretirati kao ozbiljan farmaceutski alat? Ili će ostati u zoni narodnih saveta i dopunskih istraživanja? Nauka još nema jasan odgovor.
Ali činjenica da se univerziteti bave molekularnim analizama ovog prirodnog proizvoda govori dovoljno: priča tek počinje, a pravac u kojem će otići otvara više pitanja nego što daje odgovora.
Webtribune.rs
