Rezultati studija objavljeni su u časopisima „Jama Internal Medicine“ i „Jama Neurology“, a zaključak su podataka dobijenih od 78 500 odraslih osoba u dobi od 40 do 79 godina, koje su praćene sedam godina.
Brzina kojom hodate jednako je važna kao i broj koraka koje napravite u jednom danu, pokazalo je novo istraživanje u kojem se podseća da se 10 000 koraka dnevno odavno povezuje sa smanjenim rizikom od razvoja demencije, srčanih bolesti, raka i od preuranjene smrti.
No, stručnjaci su nedavno ustanovili da brži tempo hodanja čak i više koristi zdravlju u poređenju sa brojem pređenih koraka.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
“Naša je poruka – hodajte brže”, rekao je koautor istraživanja dr. Metju Ahmadi.
Stručnjaci su ustanovili povezanost između pređenih 9800 koraka i 50 posto nižeg rizika od razvoja demencije.
Istraživanje je pokazalo da svakih 2000 pređenih koraka postupno smanjuje rizik od preuranjene smrti za 8 do 11 posto. Slične veze uočene su i u slučajevima kardiovaskularnih bolesti i razvoja raka.
„Ljudi se češće fokusiraju na svoje fitnes narukvice i aplikacije na telefonu koje im mere broj koraka, otkucaje srca… No, pritom retko razmišljaju o tempu kojim hodaju“, rekao je jedan od autora istraživanja, Emanuel Stamatakis.
Rezultati studije objavljeni su u časopisima „Jama Internal Medicine“ i „Jama Neurology“.
Zaključak je donesen na temelju podataka prikupljenih među 78.500 odraslih osoba u dobi od 40 do 79 godina, čije su zdravstvene navike praćene sedam godina.
„Dakle, dosadašnji čvrsti dokazi upućuju na to da je 10.000 koraka dnevno odličan način za održavanje dobrog zdravlja, a brži tempo hodanja povezan je sa dodatnim benefitima“, zaključio je dr Ahmadi.
Naučnici otkrili broj koraka dnevno koji će vam produžiti život
Prema istraživanju UMass Amherst objavljenom ovog meseca, popularni cilj od 10.000 koraka možda nije savršen broj za svakoga za postizanje dugovečnosti.
U analizi 15 različitih studija na četiri kontinenta objavljenoj u časopisu The Lancet ovog meseca, istraživači su otkrili da odrasli mlađi od 60 godina mogu imati koristi od bilo kojeg broja između 8.000 i 10.000 koraka dnevno za poboljšanu dugovečnost.
Kod odraslih ljudi starijih od 60 godina dugovečnost se stabilizuje na oko 6.000 do 8.000 koraka dnevno.
Istraživači su otkrili 40–53 odsto manji rizik od rane smrti kod učesnika studije koji su hodali u proseku minimalno 5.800 koraka dnevno u odnosu na učesnike koji su u proseku napravili 3.500 koraka.
Još jedno zanimljivo otkriće: ni brzina hodanja nije napravila veliku razliku, primećuju istraživači. Sve dok ste naprvili poželjan broj koraka, rizik od prerane smrti je smanjen.
Popularni cilj od 10.000 koraka dnevno, iako može da pruži zdravstvene prednosti, istovremeno može biti nerealan za prosečnu osobu.
„Glavni zaključak je da postoji mnogo dokaza koji sugerišu da je čak i malo više kretanja korisno, posebno za one koji rade vrlo malo aktivnosti“, kaže autorka istraživanja Amanda Palik u saopštenju za javnost koje je izdao UMass Amherst.
Ukratko, 10.000 koraka nije dovoljno za produženi životni vek. Svaki dodatni pokret pomaže.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(klix.ba, poslovni.hr,b92.net)
