[adsenseyu2]
Akademici sa Grifit univerziteta preispituju osnove kvantne fizike sa novom radikalnom teorijom koja se zasniva na postojanju paralelnih svetova i interakciji među njima.
U radu objavljenom u prestižnom žurnalu Physical Review X, profesor Hauard Vajzman i dr Majkl Hol sa Grifit centra za kvantnu dinamiku, kao i dr Dirk-Andre Dekert sa Univerziteta u Kaliforniji, premestili su međusobno reagovanje paralelnih svetova iz sveta naučne fantastike u svet prave nauke.
Tim tvrdi da paralelni univerzumi već postoje i da međusobno reaguju. Takoreći, umesto da se nezavisno razvijaju, paralelni svetovi utiču jedni na druge. Oni pokazuju da takva interakcija može da objasni sve što je čudno oko kvantne mehanike.
[adsenseyu1]
Kvantna teorija je potrebna zbog objašnjavanja funkcionisanja univerzuma u mikroskopskim razmerama i veruje se da je primenljiva na svu materiju. Ipak, neverovatno je teško proniknuti u nju, pošto pokazuje neke čudne fenomene koji krše zakone akcije i reakcije.
Kao što je eminentni američki teoretski fizičar Ričard Fajnmen jednom napomenuo: „Mislim da mogu sa sigurnošću da kažem da niko ne razume kvantnu mehaniku“.
Međutim, pristup „mnogih međusobno reagujućih svetova“ razvijen na Grifit univerzitetu pruža nov pogled na ovo zbunjujuće polje nauke.
„Ideja o paralelnim univerzumima u kvantnoj mehanici postoji još od 1957. godine“, kaže profesor Vajzmen.
[adsenseyu4]
„U dobro poznatoj „interpretaciji o mnogim svetovima“, svaki univerzum se grana na nekoliko novih univerzuma svaki put kada se izvrši kvantno merenje. Sve mogućnosti se dakle ostvaruju – u nekim univerzumima, asteroid koji je ubio dinosauruse nije pogodio Zemlju. U drugom, Australiju su kolonizovali Portugalci“.
Profesor Vajzmen i njegove kolege tvrde da:
- je univerzum koji doživljavamo samo jedan od ogromnog broja svetova. Neki su skoro identični našem, dok su ostali mnogo drugačiji;
- su svi ovi svetovi jednako realni, da kontinualno postoje kroz vreme i poseduju precizno definisana svojstva;
- svi kvantni fenomeni proističu iz univerzalne sile odbijanja između ‘bliskih’ (tj. sličnih) svetova zbog čega oni postaju različitiji.
Dr Hol kaže da teorija „mnogih međusobno reagujućih svetova“ može doprineti i neverovatnoj mogućnosti za testiranje postojanja tih drugih svetova.
[adsenseyu1]
„Lepota našeg pristupa je u tome što, ako postoji samo jedan svet, naša teorija se redukuje na Njutnovsku mehaniku, ali ako postoji ogroman broj svetova, mora se primeniti kvantna mehanika“, kaže on.
„Moguće je da je čak u pitanju i nešto između Njutnovske i kvantne teorije“.
„Takođe verujemo da bi pružanje mentalne slike o kvantnim efektima bilo korisno za planiranje eksperimenata koji bi testirali i koristili kvantne fenomene“.
Mogućnost procene kvantne evolucije korišćenjem ograničenog broja svetova mogla bi napraviti značajno grananje u molekularnoj dinamici, što je važno za razumevanje hemijskih reakcija.
Profesor Bil Pojrijer, istaknuti profesor hemije na Teksaškom Univerzitetu tehnologije primetio je: „Ovo su sjajne ideje, ne samo konceptualno, već i zato što će sigurno izazvati nove numeričke pomake“.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
