NATO pokušava da omogući neometan transport naoružanja i vojne opreme kroz države koje nisu članice, bez zadržavanja i bez kontrola, čemu bi služio i „vojni šengen“, kaže prof. dr Mitar Kovač za RT Balkan
NATO, odnosno „vojni šengen“ znači da će vojska Alijanse moći slobodno da se kreće, bez ikakvih zakonskih prepreka i posebnih dozvola za prenos naoružanja između zemalja potpisnica sporazuma koji od 2018. godine bivši komandant američkih trupa u Evropi Ben Hodžis pokušava da izdejstvuje, kaže za RT Balkan urednik televizije Front Andrej Mlakar.
Alijansa je zbog provere izvodljivosti ove zamisli tražila 2018. od zemalja i detaljne moguće rute kretanja, mostove, tunele i tako dalje, zatim da li su postojani i da li mogu da izdrže.
„NATO je dobio konglomerat spiskova infrastrukturnih objekata od strateške važnosti za putovanja“, kaže Mlakar, navodeći da je Hodžis u međuvremenu otišao sa funkcije, pa je ideja zamrla.
Međutim, zbog sukoba u Ukrajini „vojni šengen“ je oživeo kao ideja i sada se radi na tome da se sprovede u delo.
„Od početka sukoba u Ukrajini oživeo je i ‘vojni šengen’, zapravo živi, jer su procedure među zemljama članicama Alijanse znatno skraćene kada je u pitanju transport ljudi, naoružanja i opreme, pre svega u Poljsku i Rumuniju koja je najistočnija granica NATO-a i zbog toga ima stratešku važnost“, navodi Mlakar, dodajući:
„Konvoji se sada munjevitom brzinom prebacuju kroz zemlje članice, ali uz određene birokratske procedure, a kada bi se usvojila ideja o ‘vojnom šengenu’, sve birokratske procedure bile bi ukinute.“
[adsenseyu1]
Kroz Srbiju da, ali po pravilima
Naš sagovornik dodaje da je sada pitanje kako bi u tu ideju uključili i države koje nisu članice, ali su u Partnerstvu za mir, poput Srbije, jer za tako nešto moralo bi da se potpiše sporazum.
„Srbija se, potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i Aneksom B, obavezala na propuštanje konvoja NATO-a za potrebe mirovne misije, pre svega u Bosni i Hercegovini, a kasnije na Kosovu i Metohiji“, navodi Mlakar, dodajući da smo kasnije usvojili SOFA sporazume, kao i IPAP sporazum o brzom premeštanju trupa.
„Potpisujući te sporazume, postoji mogućnost da NATO trupe prolaze neograničeno kroz našu zemlju, ali poštujući pravila u okviru sporazuma“, ističe urednik televizije Front Andrej Mlakar.
Za prolazak bez birokratije, morali bi da formiraju „vojni šengen“ i u njega uključe i Srbiju.
Nekadašnji ministar inostranih poslova Vuk Drašković 2005. godine potpisao je sporazum o tranzitu NATO trupa sa ondašnjim generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom bez ikakvih konsultacija sa Vladom Srbije i srpskim parlamentom.
Godinu dana kasnije, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je SOFA sporazum sa Kondolizom Rajs tadašnjim državnim sekretarom SAD.
Sporazumi velika greška
Prof. dr Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma ukazuje za RT Balkan da je velika greška što su potpisani sporazumi 2005. i 2006. godine.
„Odgovorna vlast procesuirala bi Vuka Draškovića, ako nije ispoštovao propisanu proceduru usaglašavanja na nivou izvršne i zakonodavne vlasti“, kaže Kovač.
Kada su u pitanju ciljevi NATO-a u Evropi, naš sagovornik kaže da Alijansa pokušava da kroz države koje nisu članice omogući neometan transport naoružanja i vojne opreme, bez zadržavanja i bez kontrola. Bez obzira na to da li se transport realizovao vazdušnim, kopnenim ili pomorskim putem.
„Kao veoma bitno čvorište na jugoistoku Evrope, mi smo interesantni za Ameriku i vodeće zemlje NATO-a, zbog mogućeg transporta u svim pravcima“, navodi Kovač.
Prema Kovačevim rečima, sa Balkana trupe mogu da se transportuju bilo gde, pa se, kako kaže „u toj funkciji, nažalost, izgrađuju i neki auto-putevi koje velikim delom finansiraju moćne NATO države“. Takav je, navodi Kovač, i auto-put Niš-Merdare.
„To je u suštini NATO put, koji od luke Drač, preko Albanije i preko teritorije Kosova i Metohije izlazi na auto-puteve u centralnoj Srbiji, a onda ide dalje, bilo gde u Evropu. Takođe, odatle može da ide i ka istoku:Bugarska, Rumunija, Ukrajina koja je pod okupacijom vodećih članica NATO-a“, kaže Kovač.
Zato, kaže naš sagovornik prof. Mitar Kovač, Alijansi treba da Srbija bude deo „vojnog šengena“, iako bi za državu to geopolitički bilo loše, uzimajući u obzir našu vojnu neutralnost.
„Sve ide ka ispunjenju cilja – da NATO stavi prostor Evrope pod jedinstvenu kontrolu“, ukazuje Kovač.
Na drugoj strani, Andrej Mlakar ocenjuje da mi više nemamo tako važnu poziciju, jer se, kada je u pitanju putanja ka Ukrajini, sve može transportovati preko Mađarske i Rumunije.
Ipak, još jedna ruta kojom se može proći nije za potcenjivanje, posebno u cilju uspostavljanja totalne kontrole.
Bizarna situacija kumovala ideji o „vojnom šengenu“
Ideja o vojnom, odnosno NATO šengenu datira iz 2018. godine.
Naime, Nemci su onemogućili prolazak nekoliko vojnih konvoja (po zakonu je zabranjeno nedeljom saobraćati teškim transportnim vozilima u Nemačkoj), što je razljutilo bivšeg komandanta američkih trupa u Evropi Bena Hodžisa.
Međutim, to nije jedino što mu je zasmetalo. Hodžis je sleteo na vojni aerodrom u Rumuniji iste godine i pojavili su se rumunski policajci koji su zahtevali da im da pasoš, što je na kraju morao da učini. Nedugo zatim, slična situacija dogodila se i u Mađarskoj.
To što su se Rumuni i Mađari drznuli da „velikom“ američkom generalu lupe pečat u pasoš, očigledno ga je zabolelo do te mere da od tada razvija ideju kojom bi u potpunosti ukinuo procedure država kada je u pitanju kretanje NATO trupa.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
