Nakon aneksije Krima 2014, NATO je počeo da rotira trupe međunarodnih snaga u Poljsku i baltičke države – Estoniju, Latvaniju i Letoniju.
Taj aranžman nazvan je „Enhanced Forward Presence“ (eFP), odnosno „Ojačana prednja prisutnost“, a namera im je bila da se odvrati hipotetički ruski iznenadni napad na Baltik, sličan onom kojim je Putin nadačao snage Kijeva u istočnoj Ukrajini, piše Jutarnji list.
Tako, svaka baltička država sada ima na raspolaganju multinacionalnu borbenu grupu NATO-a, uključujući i američku oklopnu brigadu u Poljskoj, a te se jedinice neprestano menjaju kako se ne bi prekršio Temeljni akt NATO-a i Rusije iz 1997. godine, u kojem je NATO odredio da neće trajno stacionirati borbene jedinice na teritoriji svojih najnovijih članica, navodi novinar Sebastien Roblin, koji se bavi temama međunarodne bezbednosti i vojne istorije za specijalizovani portal 19fortyfive.
Odavno je, navodi on, priznato da borbene grupe tog NATO sastava verovatno ne bi mogle da izdrže ruski napad punog opsega, koji bi mogao biti istovremeno pokrenut s ruske teritorijea na istoku, preko ruske saveznice Belorusije na jugu i iz ruske eksklave Kalinjingrad zapadno od Baltika i severno od Poljske.
Bojazan je bila da bi bez tih oružanih snaga NATO, Rusija mogla da pomisli da može da osvoji Baltik tako brzo da bi ostatak NATO-a bio uplašen i povukao se, umesto da prikupi trupe za tešku borbu za oslobađanje teritorija.
Bivši planer američke vojske za borbenu grupu NATO-a u Poljskoj potvrdio je Roblinu da je to u osnovi tačno.
Poređenja radi, tipični borbeni bataljon ima oko 600 do 1.000 vojnika, dok će pojačani imati između 1.000 i 1.500 vojnika.
Dalje, ako se uzme da NATO na Baltiku ima četiri borbene grupe, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu sa oko 120 bataljonskih taktičkih grupa (BTG), iako je okupljanje tih snaga trajalo mnogo meseci i bilo je vrlo vidljivo za NATO.
Baltičke države, sdruge strane, nikada nisu bile presrećne prisustvom NATO-a I njihovom strategijom, a sada još i manje, u svetlu razaranja koje je za sobom ostavio ruski napad na središnju Ukrajinu.
Prošlog je meseca estonska predsednica Kaja Kalas kazala je da bi strategija „gubljenja (Baltika) i kasnijeg oslobađanja“ rezultirala „brisanjem njihovih zajednica i kulturnog nasljeđa s karte, uključujući ljude, naciju“, na temelju ruske neselektivnosti bombardovanja Ukrajine i zločini u Buči.
U ukrajinskim gradovima potpuno pretvorenim u ruševine, poput Mariupolja i Sjeverodonjecka, ona vidi potencijalne sudbine Rige, Talina i Viljnusa.
Kalas bi više volela da je ta prisutnost NATO-a dovoljno snažna da suzbije invaziju Rusije, pre svega da se izbegne ruska okupacija. Ona tvrdi da bi takvo postavljanje „prednje odbrane“ u prvom redu moglo delotvornij da odvrati ruski napad.
Nedavno raspoređivanje snaga SAD moglo bi da pomogne da se stvari pomaknu upravo u tom smeru. Budući da administracija američkog predsednika Bajdena značajno pojačava vazdušne, pomorske i kopnene snage u Evropi, uključujući održavanje rotirajućih borbenih brigade.
NATO planira da napravi da imaju delotvorniju odbranu prvog dana eventualne ruske invazije na Baltik, koja bi mogla da osigura dodatne sate potrebne da se druge snage visoke spremnosti hitno pošalju u ratni prostor, kao što su američke Immediate Response Force.
NATO takođe održava rotirajuće zajedničke operativne snage vrlo visoke spremnosti (VHRJTF) koje bi mogle rasporediti brigadu i njene elemente podrške unutar 48 sati.
SAD imaju još I ogromne zalihe vozila i oružja unapred pozicionirane u Evropi. To znači da bi Pentagon mogao razmestiti teže oklopne jedinice vazdušnim putem kako bi ukrcali unapred postavljenu opremu, bez potrebe da sedmicama čekaju da teška oprema stigne morem.
Prema nprocenama stručnjaka, američke oklopne brigade mogle bi biti borbeno spremne u Evropi unutar sedam dana od primanja naredbe za raspoređivanje.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(jutarnji list)
