Lideri NATO-a odlučili su da značajno povećaju izdatke za odbranu, saopšteno je nakon sastanka u Briselu.
Ovlašćenja generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga produžena su do 30. septembra 2023.
Lideri NATO-a dogovorili su se da ojačaju istočno krilo alijanse raspoređivanjem četiri borbene grupe u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.
Na zemlji ćemo imati više trupa na istoku krila, u vazduhu ćemo imati više aviona, a na moru imaćemo brodove, mornaricu i podmornice.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Stoltenberg je rekao da su se saglasili da pojačalju pomoć Ukrajini.
„Danas smo se dogovorili da podržimo Ukrajinu i u sajber prostoru da je zaštitimo od napada, hemisjkih, radioloških i ostalih. Spremni smo da uradimo sve da pomognemo Ukrajini“, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da NATO ima obavezu da učini sve da sukob ne eskalira.
Radeći zajedno moramo da radimo na tome da osiguramo Bosnu i Hercegovinu, njenu bezbednost i nezavisnot.
Rekao je da Kina mora da drugačije reaguje na napad Rusije.
Stoltenberg je rekao da će svaka upotreba hemijskog oružja povući posledice, te da bi to bilo kršenje međunarodnog prava.
NATO neće rasporediti trupe u Ukrajinu kako bi izbegao rat sa Rusijom, rekao je Stoltenberg na pitanje o predlogu Poljske.
Postali su poznati detalji predloga koje će Poljska danas iznela na samitu NATO.
Varšava je ponudila formiranje mirovne misije od 10.000 ljudi.
Njegovi glavni zadaci bi bili:
– zaštita humanitarnih koridora koji će biti organizovani u zapadnom delu Ukrajine, uključujući stvaranje besbednih zona iznad njih;
– zaštita humanitarnog tereta (čitaj vojnog tereta) koji će se kretati ovim koridorima;
– stvaranje zone zabrane letova iznad najvećih gradova Zapadne Ukrajine.
Saopšteno je da su vojnike spremne da daju Danska i Litvanija. Poljska je u potrazi za državama koje će pristati na avanturu.
„Treći svetski rat“
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kritikovao je predlog Poljske da se u Ukrajinu pošalje zapadni mirovni kontingent i upozorio da bi to značilo Treći svetski rat.
„Vidite, ovi poludeli Poljaci već predlažu da se taj (predsednik SAD DŽozef Bajden) pozove sa druge strane okeana i počinju da ga podstiču: hajde da formiramo mirovnu misiju od 100.000 vojnika i uvedemo je kroz Lavov u Ukrajinu. Shvatate li da je to Treći svetski rat? Šta mislite, mi ćemo u tom slučaju ostati nevinašca?“, rekao je Lukašenko.
Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da postoji mogućnost da bi Poljska želela da se utvrdi na zapadu Ukrajine i podsetio da poljske vlasti ističu da je neophodno slanje mirovnjaka NATO-a u Ukrajinu.
CNN je razgovarao sa američkim zvaničnikom koji je danas prisustvovao samitu NATO-a koji je održan iza zatvorenih vrata u Briselu. Samit je počeo obraćanjem ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pozvao na „neograničenu vojnu pomoć“, ali nije pozvao NATO da uvede zonu zabrane letova iznad Ukrajine.
Sledeći govornik bio je predsednik SAD Džo Bajden, koji je izneo koordinisani pristup Zapada sankcijama Rusiji i ponovio da je Amerika „snažno posvećena“ NATO-u.
Raspoloženje na samitu je bilo „trezveno i odlučno“ i osećalo se „neverovatno zajedništvo“, rekao je zvaničnik.
„Postojao je veoma snažan osećaj da se suočavamo sa značajnim trenutkom u istoriji. Svi lideri koji su govorili istakli su potrebu da branimo naše demokratije“, rekao je zvaničnik.
Pomenuta je i Kina, kao i kolektivna želja članica NATO-a da izbegnu podršku Pekinga napadu Rusije na Ukrajinu. Lideri su takođe razgovarali o koracima koje treba preduzeti u slučaju da Rusija odluči da upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje u Ukrajini.
(index.hr,b92.net)
