Nema mnogo pompe u tonu, ali poruka je jasna: NATO ulazi u novu fazu raspoređivanja snaga duž istočnih granica.
Prema rečima zamenika načelnika štaba komande kopnenih snaga Alijanse, generala Tomasa Lovina, plan je da se na granicama sa Rusijom i Belorusijom izgradi takozvana automatizovana zona odbrane, oslonjena na robote, dronove i široku mrežu senzora.
To je prvi put da se ovako otvoreno govori o konceptu koji se unutar NATO-a razvija već neko vreme.
Lovin je za nemački list Welt am Sonntag naveo da će uz bespilotne i automatizovane sisteme ka granici biti premeštene i velike količine tehnike i naoružanja. Prema njegovim rečima, zalihe uz granicu biće primetno veće nego ranije.
Ideja je da se uspostavi višeslojni sistem zaštite, u kojem bi u početnoj fazi dejstvovali daljinski upravljani, robotizovani sistemi, dok bi se klasične jedinice uključivale kasnije. Kako je general objasnio, zamisao je da se ljudi sačuvaju, zbog čega bi ta zona u velikoj meri bila bez stalnog ljudskog prisustva.
Ipak, u istom dahu Lovin je priznao i ograničenja takvog pristupa. Kako je rekao, oslanjanje isključivo na bespilotne sisteme nije dugoročno rešenje.
Takve tehnologije ne mogu trajno zaustaviti protivničke snage i, na kraju, sve se svodi na ljude nasuprot ljudima. Važno je i to, naglasio je general, da će odluka o upotrebi oružja uvek ostati u rukama čoveka, bez obzira na stepen automatizacije.
Manje upadljivo, ali strateški možda i važnije, jeste ono što se planira u pozadini. Duž granice sa Rusijom biće raspoređen veliki broj senzora koji će prikupljati podatke sa zemlje, iz vazduha, iz svemira i iz digitalnog prostora.
Svi članovi NATO-a imaće pristup tim informacijama u realnom vremenu. Kako piše Welt am Sonntag, upravo ove izjave predstavljaju prvo javno potvrđivanje nove koncepcije Alijanse poznate kao „Linija odvraćanja na istočnom krilu“, skraćeno EFDL, čija puna primena je planirana do kraja 2027. godine.
Sama ideja EFDL-a nije nova. NATO ju je prvi put predstavio još u leto 2025. godine, sa ciljem da se ojačaju kapaciteti i razviju standardizovani sistemi za odgovor na bezbednosne izazove koji dolaze iz pravca Rusije. U fokusu je stvaranje tehnološki napredne vojne mreže, podržane veštačkom inteligencijom, koja bi se protezala duž istočnog krila Alijanse.
Planirano je povezivanje senzora i sistema naoružanja u jedinstvenu mrežu, kako bi sve članice mogle da koriste podatke jedne drugih. U tu svrhu formirano je i novo Komandovanje operativne vatrene podrške, zamišljeno kao struktura koja objedinjuje sva sredstva – kako ona sa razornim efektima, tako i ona bez njih.
Koliko će ova kombinacija tehnologije, ljudi i nove organizacije promeniti stvarnu sliku na terenu, ostaje da se vidi. Do 2027. ima još vremena, a praksa često donosi korekcije planova.
Ono što je izvesno jeste da se istočni deo Evrope sve više pretvara u poligon za testiranje nove bezbednosne logike, u kojoj se granica između digitalnog i fizičkog prostora polako briše. Kako će to dugoročno uticati na odnose i stabilnost, pitanje je koje tek čeka odgovor.
