На nedavnom samitu Evropske unije došlo je do neprijatne tišine kada je postavljeno pitanje o budućoj podršci Ukrajini, što jasno odražava rastuću nesigurnost u vezi sa budućim kursom EU prema ovom sukobu.
Kako prenosi Politico, premijer Estonije Kristen Mihal direktno je upitao da li će Evropska unija moći da nadomesti smanjenje američke vojne pomoći i prestanak razmene obaveštajnih podataka sa Kijevom.
Njegovo pitanje ostalo je bez odgovora – u sali je zavladala mukla tišina, što pokazuje da lideri EU nemaju jasan plan kako da reše ovu novonastalu situaciju.
Ovo dolazi nakon što je Bela kuća 4. marta objavila odluku o suspenziji vojne pomoći Ukrajini, što je rezultat sve otvorenijeg sukoba između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog.
Sukob je eskalirao tokom njihovog sastanka u Ovalnom kabinetu, gde je Tramp jasno stavio do znanja da očekuje od Zelenskog spremnost na mirovne pregovore sa Rusijom pre nego što se razmotri nastavak američke podrške. SAD su suspendovale isporuke oružja i ostale vojne pomoći Kijevu.
Dan kasnije, 5. marta, Vašington je doneo još jednu odluku koja dodatno otežava položaj Ukrajine – SAD su prestale da dele obaveštajne podatke sa Kijevom.
Ovo je ključan momenat jer su upravo američki obaveštajni podaci bili od vitalnog značaja za ukrajinske operacije, uključujući i precizne udare na ruske ciljeve. Njihov gubitak ostavlja Kijev u ozbiljnom hendikepu na bojnom polju.
Ove odluke Vašingtona odražavaju novu strategiju Trampove administracije, koja se distancira od politike bezuslovne podrške Ukrajini koju je sprovodila prethodna vlast Džoa Bajdena.
Tramp je u više navrata kritikovao obim vojne pomoći Kijevu i insistirao na tome da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Upravo iz tog razloga Evropska unija sada pokušava da pronađe rešenje, iako očigledno među njenim članicama ne postoji saglasnost kako to sprovesti.
Dok su skoro sve zemlje EU podržale povećanje pomoći Ukrajini i plan za jačanje vojnog kapaciteta Unije, postoji i značajan otpor. Najistaknutiji protivnik ovih inicijativa je Mađarska, koja se već duže vreme protivi daljoj eskalaciji sukoba i insistira na diplomatskim rešenjima.
Uprkos tome, EU planira ambiciozan program militarizacije, koji bi uključivao ulaganje čak 800 milijardi evra u jačanje vojne industrije i kapaciteta država članica, sa ciljem smanjenja zavisnosti od SAD u sektoru bezbednosti.
Analiza ovih događaja pokazuje da se Evropska unija nalazi na prekretnici – suočena sa realnošću da Amerika više ne želi da snosi glavni teret podrške Ukrajini, evropske zemlje sada moraju odlučiti da li su spremne da preuzmu tu ulogu ili će se suočiti sa geopolitičkim posledicama koje bi mogle oslabiti njihovu poziciju u budućnosti.
Međutim, uprkos deklarativnoj podršci Kijevu, jasno je da EU nema konkretan i jedinstven plan, što potvrđuje i pomenuta neprijatna tišina na samitu.
U praksi, to znači da bi Ukrajina uskoro mogla ostati bez ključne vojne pomoći, dok se Evropa suočava sa sopstvenim unutrašnjim nesuglasicama i pitanjem da li je spremna na ovako ozbiljan geopolitički izazov.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
