Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib rekao je da Nemačka podržava evropsku perspektivu Srbije a takođe želi da i Kosovo postane deo Evropske unije.
„U tom procesu mi želimo da popločamo put ka članstvu u EU, a prvi korak ka tome je je normalizacija odnosa Beograda i Prištine“, rekao je Šib za RT Vojvodine.
Odgovarajući na pitanje šta konretno znači normalizacija odnosa i da li ona podrazumeva međusobno priznanje, Šib je rekao da o tome treba da se dogovore dve strane u pregovorima.
„Važno je šta dve strane žele da postignu, ali teško je zamisliti da dve zemlje pristupaju EU bez međusobnog priznanja“.
UDARNA VEST: “Ponuda veka” – Srbija konačno saznala šta dobija priznanjem Kosovahttps://t.co/vwJWwft1Dq
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 15, 2020
Šib je izrazio optimizam u pogledu napretka u dijalogu Beograda i Prištine. „Teško je, ali se može“, istakao je nemački ambasador.
Upitan o stavu evropskog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da predsednik Srbije mora da donese dalekosežnu odluku po pitanju Kosova i insistiranju na tome šta EU nudi Srbiji zauzvrat, Šib je rekao da nudi evropsku perspektivu i članstvo u EU, što je za dobrobit naroda i Srbije i Kosova jer će osloboditi veliki ekonomski potencijal.
Otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU i rešavanje pitanja Kosova su dva paralelna procesa, rekao je Šib odgovarajući na pitanje da li Srbija može da otvori nova poglavlja ukoliko propadnu razgovori sa Prištinom.
Otvaranje poglavlja isključivo zavisi od stepena napretka u reformama, istakao je on i ocenio da je Izveštaj Evopske komisije o napretku Srbije izbalansiran i temeljan.
On se složio sa procenom EK da nije postignut dovoljan napredak u vladavini prava.
„Izveštaj EK treba da posluži Vladi Srbije kao vodič, mapa puta za dalje sprovođenje reformi“.
Šib je rekao da je Nemačka zainteresovana za proširenje EU i da je preuzimanjem predsedavajućeg oživela napore u tom pravcu.
„Nemačka je posvećeni partner Srbije i podržavamo je na putu ka članstvu u EU, ali je neophodna potvrda o napretku u reformama“.
O otvaranju poglavlja odlučivaće 27 članica Unije na satanku koji će verovatno biti održan krajem godine, rekao je Šib.
On je međutim istakao da je mnogo važnije zatvaranje poglavlja.
Čak i ako neko poglavlje nije otvoreno treba raditi na reformma u toj oblasti jer će se onda period od njegovog otvaranja do zatvaranja znatno skratiti, rekao je Šib.
(Beta)
