U svetu u kome su zdravlje i blagostanje prioriteti za mnoge ljude, postoji grupa ljudi za koje se kaže da se razboljevaju mnogo ređe od drugih i žive duže od proseka. Ovi ljudi su poznati kao Hunze, a njihovo zdravlje i dugovečnost intrigiraju i zbunjuju mnoge istraživače i naučnike.
Hunze su etnička grupa koja živi u dolini Hunza, smeštenoj na severu Pakistana, u blizini granice sa Kinom i Indijom. Ova izolovana planinska zajednica poznata je po dugovečnosti, vitalnosti i niskoj stopi hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i raka.
Neka istraživanja sugerišu da pojedini pripadnici ovog naroda žive čak 110 ili 120 godina, a da pri tom zadržavaju izuzetnu fizičku i mentalnu sposobnost.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se Hunze smatraju jednim od najzdravijih naroda na svetu leži u njihovom načinu života i ishrani.
Hunze vode izuzetno aktivan način života, jer većina njih svakodnevno pešači kilometrima po brdovitom terenu, obavlja fizički rad na svojim farmama i provodi mnogo vremena na otvorenom.
Ovakav način života doprinosi očuvanju njihovog kardiovaskularnog zdravlja, jačanju imuniteta i održavanju pokretljivosti i snage tela čak i u poznim godinama.
Osim fizičke aktivnosti, njihova ishrana igra ključnu ulogu u njihovom zdravlju. Hunze konzumiraju pretežno prirodne i neobrađene namirnice, a njihova prehrana bazira se na svežem voću, povrću, celim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i mlečnim proizvodima poput jogurta i sira. Hranu obično pripremaju jednostavno, bez rafinisanih ulja i industrijski obrađenih sastojaka.
Posebno je zanimljivo da Hunze konzumiraju velike količine kajsija, kako svežih, tako i suvih. Jezgra kajsijinih koštica su bogata vitaminom B17 (poznatim i kao laetril ili amigdalin), za koji se tvrdi da može imati potencijalne antikancerogene efekte.
Kajsije takođe obiluju vitaminom C, dijetetskim vlaknima, antioksidantima i drugim fitonutrijentima koji mogu doprineti prevenciji raznih bolesti. Ova voćka ima snažno antiinflamatorno delovanje i pomaže u zaštiti organizma od oksidativnog stresa, koji je jedan od glavnih uzroka prevremenog starenja i degenerativnih bolesti.
Još jedna važna karakteristika ishrane Hunza jeste da gotovo uopšte ne konzumiraju industrijski prerađenu hranu i veštačke šećere.
Njihova ishrana bazira se na niskom unosu rafinisanih ugljenih hidrata, čime se izbegavaju metabolički poremećaji povezani sa modernom ishranom, poput insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
Savremena istraživanja su pokazala da ishrana bogata jednostavnim šećerima i industrijskim mastima može povećati rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i drugih hroničnih oboljenja. S obzirom na to da Hunze ne konzumiraju ovakve proizvode, njihov organizam nije izložen negativnim efektima visoko-prerađene hrane.
Osim toga, Hunze praktikuju periode posta, pri čemu povremeno smanjuju unos hrane, što može doprineti regeneraciji ćelija i poboljšanju metaboličkog zdravlja.
Ova praksa podseća na principe isprekidanog posta, koji je poslednjih godina postao popularan u zapadnim zemljama zbog svojih pozitivnih efekata na dugovečnost i smanjenje upalnih procesa u telu.
Još jedan značajan faktor koji doprinosi zdravlju Hunza jeste njihovo oslanjanje na prirodne metode lečenja i prevencije bolesti. Umesto sintetičkih lekova, Hunze koriste lokalno lekovito bilje, prirodne tinkture i čajeve za lečenje različitih tegoba. Mnoge od biljaka koje koriste imaju snažna antibakterijska, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Neki istraživači veruju da njihov specifičan mikroklimat i čista izvorska voda, bogata mineralima i niskim nivoom zagađivača, takođe igraju važnu ulogu u njihovom zdravlju.
Hunze piju prirodnu planinsku vodu koja sadrži visoke koncentracije esencijalnih minerala kao što su magnezijum, kalcijum i cink, koji su ključni za zdravlje kostiju, imunitet i pravilno funkcionisanje organizma.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedna od teorija jeste da specifični faktori poput genetike, klime, načina života i ishrane zajedno doprinose njihovom zdravlju i dugovečnosti. Međutim, zbog nedostatka zvaničnih zdravstvenih zapisa i preciznih demografskih podataka, nije moguće sa sigurnošću potvrditi sve tvrdnje o njihovoj dugovečnosti.
Zdravija ishrana, više fizičke aktivnosti, smanjenje unosa šećera i prerađenih namirnica, kao i oslanjanje na prirodne metode lečenja, definitivno mogu doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života.
U eri u kojoj su bolesti povezane sa modernim načinom života u porastu, Hunze nam mogu poslužiti kao inspiracija za povratak zdravijim navikama i uravnoteženijem načinu života.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
